ИСТРЕБЉЕЊЕ ЖЕНА, ДЕЦЕ - ТО СЕ СМАТРА ГЕНОЦИДОМ! У Скеланима код Сребренице обележене 32 године од стравичног злочина над Србима

У СКЕЛАНИМА код Сребренице обележене су 32 година од страдања 69 мештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године.

Фото: Принтскрин РТС

Рањено је 165 мештана. Од 30 заробљених половина није преживела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих. Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свећа за покој душа настрадалих и полагањем цвећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обележене 32 године од страдања овог места и околних села.

Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог места и околних села у протеклом рату, од којих је 69 убијено 16. јануара 1993. године.

Осим чланова породица убијених и великог броја грађана, присуствовао је и потпредседник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и председавајуће Председништва БиХ Бошко Томић, председник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Мост у Бајину Башту преко којег су цивили једино могло побећи у Србију био је под сталном снајперском ватром. Управо на овом мосту убијени су петогодишњи Александар Димитријевић и његов брат Радислав који је имао 12 година. Да ли су они били легитимни војни циљ?

- Ако хоћете на пређете преко моста на Дрини, да сачувате живу главу, а они вас убију, затим вас убију на кућном прагу, истребљење жена, деце, то се сматра геноцидом - истиче Петко Ранкић.

Скелани су само једно од бројних нападнутих српских села током зиме 1992. и 1993. године.

- Као и у свим српским селима, и у Скеланима су убијали редом и жене и децу. И кад погледате ове злочине сви они имају елементе геноцида, Александар од пет година убијен је снајпером, а његов брат Радислав од 12 година убијен је исти дан. На данашњи дан заробили су 30 Скеланаца. Половину су побили, а четворо се и данас води као нестало - истакла је председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић.

Док је Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду - поручено је у Скеланима.

- Ми ћемо се и даље окупљати и инсистирати. Није да смо оптимисти, али не смемо одустати и нећемо одустати. Овде је све јасно. Постоје жртве које су цивили, евидентно је и сто посто утврђено да се десио ратни злочин. Зна се ко су били налогодавци и непосредни извршиоци - нагласио је Остојић.

Исидора Граорац, председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца нагласила је да породице страдалих највише боли што против одговорних нема судских процеса упркос свим доказима.

- То је оно што све нас, представнике породица, друштво и Србе боли, због чега подижемо свој глас. Ова прича о страдању Срба у Подрињу, дакле, превасходно цивила, јер говоримо о деци која су страдала само зато што су бежали у слободу и тражили начин да избегну ножеве Насера Орића и његових крвника. Због тога је врло важно да све ово што се дешавало преносимо са кољена на колено, да причамо о томе и да потмоци знају шта је било, да спречимо ако је то икако могуће сваки следећи злочин - рекла је Граорчева.

На Централно спомен обележје, на којем су уклесана имена страдалих у Скеланима од 1992. до 1995. године, положени су венци и цвеће.

(РТРС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације