СА МАШНАМА ОСТВАРИЛА СВОЈЕ СНОВЕ: Бобана Кончар Гајић из Бањалуке о изазовима и аутоимуној болести

Тајана Цвијетић

24. 03. 2025. у 06:45

ПРВА ствар коју сам направила својим рукама била је машна за косу мојој ћерки Елени.

СА МАШНАМА ОСТВАРИЛА СВОЈЕ СНОВЕ: Бобана Кончар Гајић из Бањалуке о изазовима и аутоимуној болести

Машна је испала импозантно, да сам саму себе изненадила. Након тога сам наставила да их правим, најчешће за другарице и сестре, и тако се назив - раскошна машна сам по себи наметнуо, каже Бобана Кончар Гајић, економиста по струци, мајка Елене (11) и супруга, како каже, дивног Зорана.

Причајући како је све почело око израде уникатних машни, Бобана истиче да је креативност одувек била део њеног живота.

- Још у тинејџерским данима преправљала сам себи одећу и никада ништа нисам бацала, већ сам проналазила нову сврху за све. Све сам радила ручно и у томе уживала - говори Бобана.

Додаје да јој је то био преломан тренутак да крене са својим производом.

- Разболела сам се и схватила да немам другог избора, него да дам отказ. Тај потез је био један од најбољих у мом животу, а како мој муж каже и најпаметнији.

Анегдоте око избора поклона

КАД мушкарци купују машне за поклон, најчешће не знају шта тачно желе. Дођу и кажу: "Појма немам шта бих узео." Онда их питам: "Какав је стил особе? Је ли плава или црна?" Они одговоре: "Да сам знао да ћеш оволико испитивати, припремио бих се, као да бубрег донирам!" - прича Бобана о анегдотама из свог посла.

- Од када сам се разболела, много времена проводим код куће и уживам у самоћи. Круг људи са којима проводим време свео се на прсте једне руке - каже Бобана.

Највећа подршка на њеном путу била је породица.

- Мој супруг Зоран је прошао кроз све ружне тренутке са мном - сваку моју хоспитализацију, сваки напад, све болне тренутке када доктори нису знали шта ми је. Када сам се разболела, наша ћерка Елена је имала две године, а моји родитељи су били у Приједору - говори она и додаје:

- Када нисам могла да устанем из кревета по два дана, када сам желела да одустанем, он ме је подсећао да нема лошег живота - само лоших дана. Живот ми се променио из корена, али не жалим - каже Бобана која верује да је болест за њу била Божији дар.