ТАЈНИ ЈЕЗИК ДЕТАЉА: У Требињу први пут приказане копије орнамената из фундуса Галерије фресака (ФОТО)

НА фрескама српских средњовековних манастира, осим ликова светаца ибиблијских сцена, налазе се детаљи, орнаменти који су ситни, али важниелементи.

Privatna arhiva

Цветни и мотиви винове лозе, геометријски облици и животињскефигуре, пажљиво осликани уз ивице фресака, око стубова и у позадиниимају симболику, сврху и поруку. Фрескосликари су њима повезивалиуметност, веру и традицију.

Управо је у Музеју Херцеговине у Требињу, у оквиру Дучићевих дана, отворена изложба "Српски средњовековни орнаменти на фрескама" музејског саветника др Бојана Поповића на којој су први пут јавности приказане копије орнамената које је урадио Светислав Страла (1891-1957), један од првих конзерватора и кописта фресака Народног музеја Србије. У оквиру изложбе, приказане су и рукотворине инспирисане српским средњовековним орнаментима.

Privatna arhiva

- У старој српској уметности, жеља да се света слика, фреска или икона, начини савршеном, подразумевала је и обавезни орнамент - каже Поповић. - За сликање орнамената коришћена је палета звучних и јасних боја. Омиљени су били украси сачињени од спојених кругова, крстова и они тролатични налик љиљану. Орнаменти могу бити органозовани у спојену шару или правилно распоређени у наизменичне украсе. Карирани орнамент, који је у грчким изворима описиван као крстасти или крстообразни, један је од често примењених интегралних украса. Сличан је сачињен од осмоугаоника или шеснаестоугаоника, коцака, правоугаоника, крстова. Закривљеним линијама се ствара лозица, кругови наизменични или спојени. У њих и између њих, уписивани су зооморфни и вегетабилни мотиви.

У Галерији фресака чува се око 200 копија орнамената које је урадио Страла. На изложби је приказано 100 картона.

- Страла је у међуратном периоду био стални члан екипе која је под вођством Владимира Петковића стварала документацију делом публиковану у монографијама манастира. Овај подухват је финансирао наш славни научник Михаило Пупин - каже Поповић. - Када је приман у звање професора на Техничком факултету, Страла је представио 125 табли са 300 приказа. Касније их је завештао САНУ. Био је плодан и брз уметник. Током копирања орнамената у Скопској Црној гори, најчешће је остајао само дан у храму, а изузетно, за највеће споменике, попут Матејча и Леснова, издвајао је неколико дана. Његово дело је једно од најбољих сведочанстава о моделацији украса, извијању праве линије, представљању круга, елипсе, исправљања кривуље у праву, стварању илузије просторности, или у специфичној арабесци приказа две димензије.

Privatna arhiva

Орнаменти у зидном сликарству извођени су без шестара и лењира, слободном руком. При украшавању су често преузимани мотиви са камене пластике.

- Розете у сводовима изводе се од 12. века до Каленића - каже Поповић. - Током периода средњовековља, орнаменти се стилизују и губе тродимензионалност. У сликарству периода Немањића једнопотезна представа животиња код које незнатно титрање линије мења орла у змаја, птицу, одговара сведеној представи зооморфних мотива у златовезу. Посебан тип орнамената, спојених кругова дугиним бојама, типичан је за моравске споменике. Омиљени су били украси сачињени од спојених кругова, крстова, тролатични орнаменти налик на љиљан. Међу орнаментима су и симболичне представе, попут разлисталог крста са Голготе. Поред обавезног праћења слике текстом, од слова је некада формиран и орнамент. Посебно се истиче псеудокуфско писмо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације