ЛОГОР ЛОВАЦА ИЗ ЛЕДЕНОГ ДОБА КОД ГАЦКА: У Ружиној пећини откривени трагови живота стари више од 20.000 година (ФОТО)

Дубравко Цурац

30. 05. 2025. у 07:00

РУЖИНА пећина, смештена у Пустом Пољу надомак Гацка, нашла се у фокусу регионалних, али и међународних археолошких истраживања захваљујући открићима која датирају из најранијих фаза људске историје.

ЛОГОР ЛОВАЦА ИЗ ЛЕДЕНОГ ДОБА КОД ГАЦКА: У Ружиној пећини откривени трагови живота стари више од 20.000 година (ФОТО)

У пећини су пронађене стотине камених алатки, коштани артефакти, пигменти за бојење тела и одеће, као и остаци уловљених животиња, што сведочи о богатом животу ловаца и сакупљача пре више од 20.000 година!

Истраживања води тим стручњака предвођен професором Душаном Михаиловићем са Филозофског факултета у Београду и Иваном Грујић, директорком Музеја Херцеговине у Требињу.

- Ружина пећина је већ уписана у археолошки лексикон БиХ, али је досад била недовољно истражена. Локално становништво је знало за постојање кремених алатки, а сада имамо прилику да све то стручно обрадимо и представимо јавности. Поносни смо што се откривају трагови живота и у овом, најстаријем периоду историје - каже Грујић.

Становници верују да ће ово откриће донети нови живот Пустом Пољу и претворити га у значајну туристичку дестинацију.

- Када видим све ове људе и камере, почињем да верујем да ће се нешто десити. Да ли ће бити туриста - не знам. Али драго ми је да свет сада зна за наш крај - рекао је Мишо Мандић.

Седам година истраживања

ПРОЈЕКАТ истраживања Ружине пећине трајаће седам година и у њему ће учествовати бројне светске институције и универзитети који ће спроводити анализе ДНК, протеина и других биоархеолошких података. Циљ је да се кроз овај пројекат детаљно истражи како је изгледао живот људи у последњем леденом добу на подручју данашње источне Херцеговине.

Мештани Пустог Поља, међу којима је и Мандић, чија кућа се налази одмах поред пећине, сведоци су интересовања које ово налазиште изазива. Мишо се присећа да су људи и раније долазили по кремен за паљење ватре, али да није могао да наслути да се испод његових ногу налази археолошко благо.

- Знао сам да ту има кременица. Отац ми је причао да су их људи тражили да упале ватру. Један наш рођак је још осамдесетих донео кесу тих каменчића у Земаљски музеј у Сарајево. После тога су долазили и испитивали. Али нисам веровао да ћемо се овако вратити у ледено доба - каже Мандић.