ПРИЗНАЊЕ ЗА РАД И ПОСВЕЋЕНОСТ НАУЦИ: Јелена Крунић добитница награде за међународни допринос науци у БиХ
НАГРАДА за изузетна научна достигнућа и успехе на међународном плану за 2024. годину додељена је проректорки за научноистраживачки и уметнички рад Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Јелени Крунић.
Приватна архива
Ово највише признање у области науке у БиХ додељује се за изванредан научни допринос, објављене радове у реномираним међународним часописима, вођење међународних пројеката, иновације и менторство младих истраживача.
Јелена Крунић је дипломирала као студент генерације на Стоматолошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Магистрирала је, специјализирала и докторирала на Медицинском факултету у Фочи. Од 2019. године обавља функцију проректорке за научноистраживачки и уметнички рад.
Проф. др Крунић, за „Новости“ истиче да јој ова награда представља највећу част у досадашњој каријери, посебно јер долази „на средини професионалног пута“, и зато је доживљава као снажан подстрек за даље.
–Иза овог успеха не стоји само мој рад, већ рад једног тима изузетних људи – мојих колега са Медицинског факултета у Фочи и Стоматолошког факултета у Београду. Њихова стручност, подршка и посвећеност били су темељ сваког корака – нагласила је Крунићева.
Додаје да награда носи двоструку вредност – као потврду досадашњег рада, али и као обавезу да се укаже још већа посвећеност будућим научним изазовима.
–Научна изврсност није циљ, већ процес који захтева стално учење и преиспитивање. У међународној науци кључно је повезивање, отвореност и континуирани рад – истиче она.
На питање о предрасудама према женама у науци, Крунићева одлучно истиче да наука не прави разлике.
-Препознаје искључиво труд, посвећеност и резултате. Моје лично искуство је позитивно – била сам окружена људима који вреднују знање, а не пол. И то је оно што ме оснажило да се у потпуности посветим истраживању – истиче наша саговорница.
У ВРЕМЕНУ ИНФОРМАЦИОНЕ БУКЕ – НАУКА МОРА ДА БУДЕ КОМПАС
Говорећи о изазовима савременог друштва, Крунићева истиче да живимо у ери информационе преоптерећености, где је кључно разликовати научно засноване чињенице од површних или нетачних садржаја.
– Популаризација науке данас је важнија него икад. Потребно је очувати простор за критичко мишљење и научни метод, а тиме и веру у знање – нагласила је.
На крају разговора поручује да ће наставити још интензивније да се бави научноистраживачким радом, с циљем преноса знања студентима и даљег оснаживања образовне и истраживачке мисије факултета.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)