ИЗ КОЛЕВКЕ У ИСПРАЋАЈ БЕЗ РОДНОГ ЛИСТА: Срамни дани пакла у Бањалуци када је УН бирократија убила 12 беба

В.Н.

21. 05. 2026. у 19:00

Dodaj Novosti kao željeni izvor na Googlu

ТРАГЕДИЈА која је прекинула 12 тек започетих живота, пре 34 године у бањалучком породилишту, остаје једно од најпотреснијих сведочанстава о суровости ратних блокада и равнодушности међународне заједнице.

ИЗ КОЛЕВКЕ У ИСПРАЋАЈ БЕЗ РОДНОГ ЛИСТА: Срамни дани пакла у Бањалуци када је УН бирократија убила 12 беба

На Одељењу за интензивну негу у Бањалуци, од 22. маја до 19. јуна 1992. године, угасили су се животи 12 превремено рођених беба. Ове новорођене душе имале би шансу да преживе да им је био доступан медицински кисеоник или да је био дозвољен њихов транспорт до Београда ради адекватне неге.

Хронологија тихе агоније

21. мај 1992. – Упућен је први драматичан апел за помоћ из Клиничко-болничког центра у Бањалуци. Запослени су у очају покушали да медицински кисеоник замене индустријским, који су самоиницијативно доносили грађани и организације.

Техничка препрека – Индустријски кисеоник није био стерилан, имао је неадекватну влажност, а боце су биле под нестабилним притиском, што је било погубно за осетљива плућа превремено рођене деце.

Почетак јуна – Посредством Међународног комитета Црвеног крста и мировне мисије УН у БиХ, авионима је допремљено 180 боца кисеоника. Ова помоћ била је само привремена, а болница је убрзо поново остала без залиха.

„Умјесто родног листа, извадили смо му умрлицу“

Иза хладне статистике и историјских датума крије се незамислива, жива породична бол која не пролази. О томе сведочи потресна исповест за "Новости" Жељке Тубић, мајке чије је дете једна од жртава ове окрутне блокаде.

- Мој Бојан је живио десет дана. Умро је јер није имао кисеоник. Умро је јер су се неки свјетски моћници дрзнули да осуде на смрт мог сина и друге бебе тог маја 1992. године. Нисам се ни опростила од свог дјетета... Кад дођу ови дани крајем маја када су умирале бебе у бањалучкој болници, погледам свог старијег сина Дејана који има 36 године и помислим да би мој Бојан сад био човјек. Можда би имао породицу и ја унуке. Помислим на цијелу неправду која се десила пре тридесет година. На те моћнике коју су се дрзнули да убију недужне бебе. Бујица мисли ме преплави и то не само у ове дане. Ми мајке, чија су дјеца умрла јер нису имала кисеоник, сваки дан мислимо на нашу дјецу.-

Затворено небо и нема бирократија

Муслиманско-хрватске јединице у том периоду су контролисале копнени пут кроз Посавину, познатији као „Коридор живота“. Једини спас могао је стићи ваздушним путем, али је небо остало затворено под режимом санкција.

У тадашњој Југославији покренута је масовна медијска кампања за спас бањалучких беба. Апелима су се придружиле бројне јавне личности, председник Југославије Добрица Ћосић, као и патријарх српски Павле. Ипак, административни зидови у Њујорку остали су непробојни.

Директна одговорност за ову трагедију лежи на телима Уједињених нација која су игнорисала хуманитарну катастрофу. Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, Савет безбедности и Комитет за санкције свесно су одуговлачили процедуру. Док је уобичајени рок за издавање дозволе био седам дана, хуманитарни авион са кисеоником и лековима ни после 12 дана чекања на батајничком аеродрому није добио одобрење за полетање.

Сећање као опомена

У знак сећања на невине жртве, Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова при Влади Републике Српске уврстио је овај догађај 2008. године у Програм обележавања значајних историјских датума као догађај од регионалног значаја.

Од тада се 22. мај званично обележава као Дан страдања 12 беба услед недостатка кисеоника ратне 1992. године.