"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Козарчани траже да се коначно саграде две светиње, у Доњој Градини и Мраковици

У ВРЕМЕ када обнова и изградња православних храмова подсећа на златно доба Немањића остаје нејасно како два највећа српска страдалника, Козара и Доња Градина, која су и места највећих и доказаних геноцида над Србима, немају ни цркве ни звоника.

НОВОСТИ САЗНАЈУ: Козарчани траже да се коначно саграде две светиње, у Доњој Градини и Мраковици

Фото: Б. Здиња

Иницијатива да ова два српска стратишта добију богомоље кренула је из Козарске Дубице од потомака жртава усташког злочина. Потомци предлажу Српској православној цркви као и свим институцијама Републике Српске и Србије да се у Доњој Градини обнови Храм Светог Спаса који су срушиле усташе, а за Мраковицу предлажу да се у духу пијетета према мученицима Козаре сагради црква-брвнара која би се назвала Црква Спаса на крви.
 
О иницијативи из Козарске Дубице већ је упознат архиепископ бањалучки Јефрем, каже за
"Новости" Зоран М. Кос новинар, публициста и аутор неколико књига о страдању Срба са
Козаре, а који је и лично упутио писмо владици Јефрему.
 
- Село Доња Градина које данас чува сећање на стотине хиљада пострадалих мученика,
некада је било место живота, вере и постојаних српских домаћина. Према подацима
Шематизма православне митрополије и архидијецезе за 1882. годину, Градина је, заједно са Демировцем, припадала демировачкој парохији под пастирским вођством пароха Марка
Павковића. У ова два села тада је куцало срце 156 кућа и 876 православних душа. Живот
испуњен вером огледао се у крсним славама које су ове породице вековима чувале. Свака
породица, од Даниловића, Радмановића, Вукића, па до Павковића и Бараћа, уградила је себе у темеље овог краја. Вучени дубоком вером, мештани су 1907. подигли прелепу Цркву
посвећену Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Нажалост, та светиња, која је требало да буде место окупљања и молитве за будућа поколења, доживела је трагичну судбину свога народа. Злочиначка рука Независне Државе Хрватске срушила је овај храм у пролеће 1942. О томе данас сведочи непорециви и хладни историјски документ - допис Усташке одбране и
Заповедништва сабирних логора Јасеновац (Радна служба, Бр. 449) од 3. маја 1942. У том
документу, заповедник усташке радне службе званично обавештава Државну пучку школу у
Јасеновцу да јој се на располагање стављају цигла и цреп добијени управо од рушења "грко-источне цркве" и зграда у селу Градина. Материјал од светиње у којој су се људи крштавали ивенчавали коришћен је за потребе логорског система и његових институција, док је народ протеран, побијен и бачен у масовне гробнице, истиче Кос.
 

Фото: Уступљене фотографије

 
Он каже да Јасеновац и Доња Градина представљају једно од најтежих места страдања у
историји српског народа у 20. веку.
 
- То су места где земља чува вапај невиних жртава и где свака генерација има обавезу да
сачува истину и достојанство страдалника. Борба за обнову овог светог континуитета почела је и званично пре неколико година. На дан Светих мученика јасеновачких, 13. септембра 2021. упућена је прва писана иницијатива владици Јефрему. Као одговор убрзо је уследио званични допис Епархије бањалучке а у њему је изнето образложење да би се тиме Црква и народ излагали непотребним трошковима изградње и одржавања, те да би два храма у непосредној близини (узимајући у обзир планирану изградњу у оквиру Меморијалног комплекса) била сувишна. Са пуним поштовањем према тој архипастирској бризи за рационалност и штедњу, данас јавно постављамо суштинско питање: ако су два храма сувишна, како онда разумети чињеницу да на простору највећег стратишта нашег народа још немамо ниједну цркву која би својом молитвом и звоном свакодневно сведочила о жртвама? На многим другим местима широм наше Цркве имамо по два храма - летњи и зимски, па се не поставља питање сувишности. Како је онда могуће да на овом пресветом и непреболном месту, натопљеном крвљу стотина хиљада Светих мученика јасеновачких, и даље чекамо на прву молитвену кућу - пита Кос.
 

Фото: С.М.

Он каже да обнова храма Светог Спаса не би била само обнова једног здања:
 
- Она би била обнова духовног сведочанства које је насилно прекинуто рушењем од усташког логорског система у времену страдања 1942. Био би то најјаснији знак да мученици Јасеновца и Доње Градине нису заборављени и да њихова жртва коначно има своје право, историјско, молитвено место. Тај храм не би био подигнут против било кога. Био би подигнут за молитву, за памћење и за опомену човечанству да се зло које се догодило никада и нигде више не понови. Верујемо да велика дела нису увек настајала онда када је било највише материјалних могућности, него онда када је постојала снажна духовна одлука. Када се говори о цркви на Козари и Мраковици, Козарчани предлажу подизања Храма Спаса на крви на Мраковици које како кажу није питање обичног грађевинског пројекта, нити спор око било које надлежности и јурисдикција, већ је питање да ли смо ми данас још увек народ који је у стању да разуме дубоки, духовни смисао Спасовдана и Васкрсења и душе православне?
 
Према његовим речима, предлог Козарчана и потомака стотина хиљада убијених Срба има за циљ да исправи деценијски духовни немар кроз изградњу Храма Спаса на крви, традиционалне поткозарске-крајишке цркве-брвнаре подигнуте на костима мученика, негде у шуми испод споменика.
 
- Чувена Црква Спаса на крви у Санкт Петербургу подигнута је на тачном месту где је
проливена крв цара Александра II, обухватајући прецизан квадрат плочника на коме је владар пао, изолујући га унутар саме цркве као највећу светињу. Назив "на крви" означава да је храм уједно и гробница и свети олтар на коме почивају мученици. Тај храм је подигнут и као велика архитектонска исправка и повратак сопственој православној души, насупрот ранијем утицају западноевропског класицизма попут витража у Исакијевском сабору. С обзиром на то да данас и ми имамо витраже у храму у изградњи у Поткозарју - Кнешпољу, можда бисмо и ми требали размислити о овом руском историјском заокрету. Ако је моћни Петроград морао да подиже отклон према туђим решењима да би заштитио крв једног јединог владара, шта је дужна да уради наша национална и духовна елита за гробницу на којој је током офанзиве 1942. мученички пострадало више од 68.000 невиних српских цивила и деце - истиче наш саговорник.
 

Суза читавог Поткозарја

КОС додаје да би један овакав дрвени храм постао заједничка суза читавог Поткозарја.
- Звук звона са Мраковице би се ваљао низ планинске падине и после осам деценија чекања коначно опојао све оне наше претке који су остављени по јамама без гроба. Унутрашњост ове брвнаре не би имала класичан и хладан украс, већ специфичан живопис: традиционални
светитељи испреплели би се са аутентичним мотивима козарског збега и мајкама са децом у наручју. У том приказу наше епске трагедије не сме бити места за било какво социјалистичко улепшавање и идеолошки кич. Унутрашњост храма мора да сведочи стварну, огољену и
страшну истину. Централне саборне Свете литургије служиле би се у дане храмовне славе и превасходно у данима око Светог пророка Илије, када је поткозарска земља најсилније крварила под усташким ножем, као и на дан Светих новомученика јасеновачких. Тако би се
некадашњи секуларни простор излетишта, естраде и забаве трајно преображавао у живо заветно место српског памћења, непрестане молитве и народног покајања - поручио је Кос.

 
БОНУС ВИДЕО
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена

НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена

Расел Скози, ИТ стручњак из Велса који је нестао 2002. године, пронађен је мртав после више од 20 година у густом шибљу недалеко од Свонсија. Његови посмртни остаци идентификовани су помоћу стоматолошких картона, али...

24. 07. 2026. у 16:35 >> 17:07

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.

24. 07. 2026. у 16:00

Коментари (0)

НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена