РОБИЈАО НЕВИН ЗА УБИСТВО? После деценије од пресуде, једно признање мења судбину Југослава Ераковића

В. Митрић

14. 07. 2020. у 08:23

УБИСТВО чувеног кик-боксера Бобана Илића Боксера, који је усмрћен у центру Бијељине 25. јуна 2002., требало би поново да се расветљава.

РОБИЈАО НЕВИН ЗА УБИСТВО? После деценије од пресуде, једно признање мења судбину Југослава Ераковића

За овај злочин осуђен је његов суграђанин Југослав Ераковић (46), који у КПД Фоча већ 11 година издражава осамнаестогододишњу робију.

Наиме, како за "Новости" објашњава адвокат Душан Томић, приликом посете клијенту у КПД Фоча, Миленко Лакић Лаки, који такође служи казну у овом затвору, рекао му је "да је он убио Илића, а не Ераковић". Лакић је, према Томићевим речима, све то написао и потписао у присуству затворских службеника, што су оверили и представници локалне администрације у Фочи.

- Лакић, који у Фочи издржава вишедеценијску робију за друга дела, навео је још седам сведока који знају да је он убио Илића, који су ми све то потврдили - каже Томић. - На моје питање, зашто то нису учинили раније, рекли су ми да нису смели, "јер би их Лаки побио". Лакић ми је рекао да само мени верује и жели да се ова неправда исправи. Наиме, како ми је објаснио, у међувремену је он добио дете, а Ераковић нема потомке, па сматра да и он треба да створи породицу, после 11 година лежања на робији за нешто за шта није крив.

Одмах пошто је Лакић написао и потписао признање да је он, а не Ераковић убио Илића, Томић против њега подноси кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Бијељини, које га обавештава да је то проследило Специјалном тужилаштву у Бањалуци, које је и оптужило Ераковића.

- Очекујемо обнову поступка - каже Томић. - У рукама имам свеску која је остала иза Илића и у којој стоји ко му је колико новца дуговао. Ераковићу се нуди да поднесе захтев за пуштање на слободу, али он то не жели, јер тврди да је невин. Ераковић је, као алиби, имао сведочење седморо људи да је, у време убиства Илића, био на сасвим другом месту, али је то суд игнорисао. ОЈТ У Бијељини, вероватно схватајући да су докази више него на климавим ногама, дао је тај предмет Специјалном тужилаштву у Бањалуци, које је урадило то што је урадило.