БЈЕЛИЦА, НАЧЕЛНИК СОКОЛЦА О ХАПШЕЊУ СРБА: Овде није било ни логора, ни затвора!

С. М.

17. 09. 2020. у 14:00

ДЕЛОВАЊЕ агенција и служби БиХ у ноћним сатима са холивудским примесама и сценографијом, не придоносе ономе што људи настоје да граде, а што се често назива суживот.

БЈЕЛИЦА, НАЧЕЛНИК СОКОЛЦА О ХАПШЕЊУ СРБА: Овде није било ни логора, ни затвора!

Колико само штете међуљудским односима наноси константно подгријавање страсти и емоција. Како говорити о пројектима са младим људима из Сарајева? Како градити и уређивати простор за алпинисте, пењаче, на Романији? Како унапређивати туристичке потенцијале? Реализовати привредне пројекте, каже за Новости Милован Цицко Бјелица начелник Соколца, након што је на подручју ове општине ухапшено девет Срба под сумњом за ратни злочин.

- Док се дугим цевима упада у куће људи, док свако може бити приведен само због сумње и држан колико коме падне на памет. Поново се шетају неки агенти у цивилу, као у мрачна времена Удбе. Таквим деловањем ствара се анимозитет и подозрење према свима који су непознати а дошли су у нашу општину и град. Због јавности Републике Српске и БиХ, желим да поручим да убрзају и заврше више са свим предметима и оптужбама. Да не праве алиби за свој нерад. Да престану да зарад својих примања и привилегија отежу са предметима, бринући се једино за личну егзистенцију, и оно „шта кад нестане предмет?”, пита Бјелица.

Он каже да суграђане и комшије, као и јавност подсећа да у Сокоцу није било логора нити затвора за тада Муслиманско становништво.

- Становници соколачког села Врхбарје на граници са Рогатицом, у ратним годинама живели у добрим односима са комшијама Србима, један дио је пред крај рата, због недостатка хране отишао на територију под контролом Армије БиХ, што су забележиле и ТВ екипе. Кад је рат завршен, они су се вратили и даље живе са комшијама Србима. Због близине линије фронта, а на иницијативу председника сусједне општине Олово Џевада Абазовића, привремено је евакуисано муслиманско становништво соколачких месних заједница Кнежине и Каљине, на територију Олова, док су се српски цивили из Олова склонили на територију Сокоца. После потписивања Дејтонског споразума, један део Срба се вратио у Олово, а највећи број Бошњака у Соколац. Несрећа и зло које је задесило становнике села Новосеоци, део је круга зла који траје и који мора бити прекинут добрим делима и чојством - поручио је Бјелица.

Он каже да усијане главе којих има у свим ратовима и којих је нажалост било и у овом морају одговарати.

- За поменути злочин Војска РС је требала казнити наредбодавце и директне извршиоце. Они су се оглушили о наредбе виших војних и цивилних власти РС. Правдати или покушавати оправдати једно зло другим, није нешто што ће довести до правде и цивилизованог односа према прошлости. Однос Срба и Бошњака у Сокоцу и на простору Романије и Гласинца не сме бити посматран искључиво кроз примјере лошег и погрешног које смо учинили једни другима, већ је важно сагледати ширу слику и историју односа, те свакодневно радити на превазилажењу лошег и изградњи доброг - поручио је Бјелица.