ГРАЂАНИМА ДРАЖЕ СЛАМАРИЦЕ: Штедња у банкама Републике Српске пала за 70 милиона марака

С. МИШЉЕНОВИЋ

05. 10. 2020. у 07:26

ШТЕДЊА грађана Републике Српске у банкамa за првих шест месеци ове године је мања за 70 милиона марака него на крају прошле године, званични је податак Агенције за банкарство РС.

ГРАЂАНИМА ДРАЖЕ СЛАМАРИЦЕ: Штедња у банкама Републике Српске пала за 70 милиона марака

Саговорници "Новости" кажу да има неколико разлога због чега oпада штедња грађана у банкама, али свим разлозима заједничко је да је на то утицала епидемија вируса корона, која је живот грађана у великој мери изменила.

Према речима наших саговорника, грађани су морали да посегну за "сламарицама" како би надоместили мањак новца узрокован епидемијом вируса корона да би финансирали трошкове живота. Део њих је, како се процењује, радије чувао новац код куће него у банкама, а одређен број грађана је подигао уштеђевину са рачуна јер нису желели да новац остане у банкама.

Марко Ђого, економски аналитичар, каже да у времену кризе због вируса корона дефинитивно грађани не зарађују као иначе.

- Како би наставили да живе пристојан живот многи грађани су посегнули за уштеђевином - истиче Ђого.

С друге стране, економиста Зоран Павловић, каже да су грађани уместо штедње изабрали да новац или чувају код куће или исти подигну са штедње и улажу у некретнине.

Грађани су, како каже Павловић, проценили да је све боље од опције да новац буде у банкама где би могао остати "заробљен", ако се погорша ситуација са вирусом корона и дође до епидемије огромних размера.

Некретнине су одличне за улагање новца. Услед пандемије биле су повољније за куповину и део грађана је то и урадио уз помоћ новца који је био на штедњи - истиче Павловић.

КРЕДИТИ 2,5 МИЛИЈАРДИ КМ

ПРЕМА подацима из Извештаја о стању у банкарском сектору РС кредити грађана на крају првог полугодишта износили су 2,5 милијарди марака и остали су на истом нивоу као на крају 2019. године.

Павловић каже да у читавој причи око пада укупне штедње у РС утицаја има и сегмент дијаспоре. Очекивани долазак у Српску великог броја њених грађана који раде у иностранству ове године је изостао због ковида 19.

- Из дијаспоре сваке године стигне око три милијарде марака у РС. Представници дијаспоре ове године нису могли да долазе као, иначе, и то се одразило и на финансијски сектор Српске - истиче Павловић, и додаје да су власти на нивоу БиХ морале боље реаговати и обезбедити долазак наших људи из иностранства јер је то финансијска инјекција.

Иначе, према Извештају о стању у банкарском систему РС штедња је мања за око три одсто.

- Међутим, када се додају текући рачуни грађана који су већи за 53,2 милиона марака, укупни депозити грађана који су износили 3,48 милијарди КМ, задржали су исти ниво, тако да је стопа покривености кредита грађана са депозитима 71,9 одсто и већа је за 0,4 процентна поена у односу на крај прошле године - наведено је у извештају.

Препоручујемо

ПРОВИЗИЈЕ ПРАЗНЕ ЏЕПОВЕ: Накнаде на трансакције између две банке могу скупо да коштају, за мање суме од 45 до 250 динара, а највише 15.000

Економија

0 3

ПРОВИЗИЈЕ ПРАЗНЕ ЏЕПОВЕ: Накнаде на трансакције између две банке могу скупо да коштају, за мање суме од 45 до 250 динара, а највише 15.000

01. 10. 2020. у 10:39

КЛИЈЕНТИМА НЕ ВЕРУЈУ ДА ЋЕ ВРАТИТИ ЗАЈАМ: Банке ће пооштрити критеријуме за одобравање кредита и привреди и становништву

Црна Гора

0 5

КЛИЈЕНТИМА НЕ ВЕРУЈУ ДА ЋЕ ВРАТИТИ ЗАЈАМ: Банке ће пооштрити критеријуме за одобравање кредита и привреди и становништву

28. 09. 2020. у 18:20

ИМАЛИ СТЕ МОРАТОРИЈУМ: Обавезно се јавите банци, иначе аутоматски пристајете на овај план!

Економија

0 15

ИМАЛИ СТЕ МОРАТОРИЈУМ: Обавезно се јавите банци, иначе аутоматски пристајете на овај план!

26. 09. 2020. у 14:10

ШПАРАЊЕ ДИНАРА ЈЕ САД НАЈИСПЛАТИВИЈЕ: На 100.000, динарски штедиша добио 39.500 динара (340 евра)

Економија

2 10

ШПАРАЊЕ ДИНАРА ЈЕ САД НАЈИСПЛАТИВИЈЕ: На 100.000, динарски штедиша добио 39.500 динара (340 евра)

26. 09. 2020. у 10:00

НИСУ ТАЧНИ НАВОДИ О НБС: Централна банка никад није оспоравала право банака да наплате обраду кредита

Економија

1 5

НИСУ ТАЧНИ НАВОДИ О НБС: Централна банка никад није оспоравала право банака да наплате обраду кредита

25. 09. 2020. у 20:10

ПРОЗОРИ ПО ДВЕ ЦЕНЕ: Мали број банака нуди грађаниме посебне кредите за енергетску ефикасност

Економија

0 0

ПРОЗОРИ ПО ДВЕ ЦЕНЕ: Мали број банака нуди грађаниме посебне кредите за енергетску ефикасност

24. 09. 2020. у 16:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(МАПА) КРАЈЕМ ЛЕТА ЧЕКА НАС КАТАСТРОФА: Морске температуре на рекордном нивоу, велики ризик од разорних олуја

Свет

0 7

(МАПА) КРАЈЕМ ЛЕТА ЧЕКА НАС КАТАСТРОФА: Морске температуре на рекордном нивоу, велики ризик од разорних олуја

ИСТОРИЈСКИ топлотни талас који је захватио Медитеран и Европу подигао је температуру мора на рекордне нивое, повећавајући ризик од разорних поплава и екстремних временских непогода широм јужне Европе у наредним месецима, пише сајт Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. у 13:58

МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

Свет

0 5

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45

АГЕНТ МОСАДА У ПОЛИТИЧКОМ ВРХУ СИРИЈЕ: Вешање израелског шпијуна снимано и преношено уживо (ФОТО/ВИДЕО)

Свет

0 0

АГЕНТ МОСАДА У ПОЛИТИЧКОМ ВРХУ СИРИЈЕ: Вешање израелског шпијуна снимано и преношено уживо (ФОТО/ВИДЕО)

МНОГИ га сматрају најбољим израелским шпијуном икада. Са лажним идентитетом сиријског муслимана рођеног у Либану, Ели Коен је имао један циљ - да као оперативац Мосада сазна поверљиве информације које ће користити Израелу.

01. 07. 2025. у 12:48