ПОРЕСКИ СЛУЖБЕНИК СА УМЕТНИЧКОМ ДУШОМ: Момир Васић уз посао стиже да свира, компонује, пише песме и афоризме, али и да слика

Драго Гајић

19. 12. 2020. у 17:30

ЗА економисту Момира Васића, из Зворника, може се рећи да је свестрана личност.

ПОРЕСКИ СЛУЖБЕНИК СА УМЕТНИЧКОМ ДУШОМ: Момир Васић уз посао стиже да свира, компонује, пише песме и афоризме, али и да слика

Ради у Пореској управи РС, а уз то стиже да свира, пева, компонује, пише песме и афоризме, израђује карикатуре, бави се сликарством.

- Рођен сам у Тузли, а пола животног века сам провео у Зворнику, који ми је прирастао за срце због зелене Дрине, о којој сам испевао многе песме. Највеће задовољство ми причињава када са својим оркестром узмем гитару и певам на весељима и другим манифестацијама - каже Момир.

Песма о Зворнику

ВЕЋИНИ Зворничана драга је његова песма о вољеном граду, која је посебно актуелна у доба пандемије вируса корона, а почиње речима: "Ово лето нећемо на море, покрај Дрине остаћемо ми, уз гитаре и песме до зоре, љубави ће нове цветати."

Кao текстописац и композитор, учествовао је на неколико бањалучких фестивала забавне, народне и староградске музике, а његове композиције "Носталгија" и "На клупи крај старог кестена" биле су запажене. Пише и дечју поезију и приче о истинитим догађајима из своје блиске прошлости.

- Све више ме привлачи сатира, пишем афоризме, шаљиву поезију и радим карикатуре - каже Васић.

Највећу подршку му даје породица, супруга Цвијета и кћерке, Анђела и Анастасија. Обе су завршиле нижу музичку школу и сликарску радионицу, али су изабрале друге факултете и студирају у Београду: Анђела је пета година медицине, а Анастасија друга година софтверског инжењерства на Електротехничком факултету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације