ДОДИК ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ КОМШИЋУ: Резервни бошњачки члан Председништва који Србима намеће колективну кривицу

Novosti online

01. 03. 2021. у 12:43

СРПСКИ члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је 1. март 1992. у ствари био први пуцањ у БиХ, а све што је уследило била је последица чињенице да се покушало са обесправљивањем једног од три равноправна народа у БиХ.

ДОДИК ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ КОМШИЋУ: Резервни бошњачки члан Председништва који Србима намеће колективну кривицу

Додик је истакао да инсистирањем на 1. марту као тзв. дану независности БиХ Бошњаци настављају операцију коју су започели 1. марта 1992. убиством српског свата и спаљивањем српске заставе, а то је одузимање права српског народа у БиХ и његово протеривање.

- У том светлу видим и данашњу изјаву Жељка Комшића коме су папири меморијалног центра послужили да на дневни ред стави своју политичку агенду као резервни бошњачки члан Председништва у којој Србе поистовећује са нацистима, намеће им колективну кривицу за индивидулане злочине, тражи измену Устава по питању Сребренице и још нам одузима право да говоримо - истакао је Додик.

Српски члан и председавајући Председништва БиХ оценио је да је данашњи наступ Жељка Комшића доказ да Бошњаци ни 26 година од завршетка рата нису изашли из рата, да нису одустали од ратних циљева и да немају намеру да воде дијалог са онима који такође полажу право на БиХ.

Додик је констатовао да је Комшићев политички живот последица управо тог 1. марта, када су Срби прегласани и нападнути.

- Комшић је симбол тог 1. марта, јер 26 година од завршетка рата он на превару врши функцију хрватског члана Председништва, а да га нису бирали Хрвати. Мислим да и Хрвати данас на тај 1. март гледају из друге перспективе, јер они данас доживљавају оно што су првенствено Бошњаци спремили за Србе 1. марта пре 29 година - нагласио је Додик.

У Федерацији БиХ данас се обележава "дан независности", а у Републици Српској 1. март је синоним за нелегитимни референдум одржан уз противљење српског народа, на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији, као и на то да су убице остале некажњене.

(Срна)