Познати

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (4.): Имао сам среће да пронађем Ели

Весна ПАНТЕЛИЋ

26. 05. 2021. у 11:10

НА другу турнеју по Совјетском Савезу, Ђорђе Марјановић је отишао 1964. са "Плавим ансамблом" и Олгом Николић, Радославом Граићем, Вишњом Корбар и Зораном Георгијевим.

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (4.): Имао сам среће да пронађем Ели

За два месеца одржали су 90 концерата. Пунио је стадионе као од шале и на концертима, осим својих песама, изводио је и обраде француских шансона, италијанских канцона, "Битлса", Боба Дилана, "Мамас енд папас", "Енималса"... Следеће године Ђорђе трећи пут одлази у СССР, на два месеца, са Георгијевим. Та турнеја донела му је и судбински сусрет са Ели Николајевном Боришенко, 11 година млађом студенткињом Филолошког факултета у Лењинграду, која му је била преводилац и пратилац.

Заљубили су се и венчали, њихова љубав је била предмет јавног преиспитивања, али се Ђорђе никада није покајао. Њихова љубав била је бурна, јер је Ђорђе већ имао брак иза себе, а имао је и хиљаде обожаватељки. Ели му је родила троје деце, Наташу, Невену и Марка, била је стуб породице, а Ђорђу верни и брижни животни сапутник, али и најжешћи и најискренији критичар. Она никада није стекла пензију јер је подизала децу, а живели су од Ђорђеве националне пензије. Упркос томе Ели је наглашавала да су богати, јер имају милион пријатеља. Покојни отац Светомир увек је говорио Ђорђу како је баш имао среће да нађе Ели.

- И знате с ким сам још имао среће - изјавио је једном Ђорђе.

- Са публиком. Могли су да говоре и пишу о мени шта год хоће - публика је увек била уз мене.

ПРВИ БРАК СА ЗЛАТОМ

ДОК се на професионалном плану борио као лав, Марјановић за приватни живот готово да није имао времена. Зато је као сензација одјекнула вест да се Ђорђе све више и све чешће дружи са Златом Ракић, службеницом Радио Београда. Била је доста старија од Ђорђа, али несебична и спремна да помогне. Испрва га је одбила, али је био упоран, па су се венчали 1959.

- Умели смо сатима и сатима да разговарамо - рећи ће Ђорђе много година касније о првој супрузи, која му је током брака била и менаџер.

На естрадним подијумима Совјетског Савеза, Ђорђе је буквално брао ловорике. Постао је синоним југословенске песме, али никада није заборављао савет великог позоришног педагога Станиславског упућен певачима - "Не трудите се само да достигнете високо 'ц'.

Свеједно, нећете постати Карузо. Отворите душу људима!" Био је једини странац који је у Москви снимио шлагер за албум "Песме Русије".

- Словен сам па ми је близак њихов културни израз, литература, музика - објаснио је Марјановић.

- Сва авангарда потиче из Русије, а тамо је и народ културу уздигао до култа, посебно што држава несебично дотира културу, и што су за њих уметници малтене ванземаљска, нестварна бића. Они су лекари људских душа. Где год да се окренеш уметност те чека, од Пушкина, Љермонтова, Блока, Јесењина, Тургењева, Толстоја, Достојевског...

Када је 1972. певао у Ростову на Дону, Ђорђу је после концерта пришла жена седе косе, са букетом цвећа.

- Мој син јединац, Петар Перебинов, погинуо је у 18. години ослобађајући Београд. Помозите ми да пронађем његов гроб - замолила је Рускиња славног певача.

Марјановић је успео да пронађе гроб на једном београдском гробљу, а готово 30 година после рата, Екатарина Семојновна Перебинова је добила писмо из Југославије, са фотографијом Ђорђа Марјановића који држи букет цвећа на гробу њеног сина Пеће. На полеђини је било написано: "Драга мајчице, сматрајте ме својим сином." Ђорђе и Екатарина су остали у контакту све до њене смрти, а певач је често одлазио на гроб њеног сина и палио свеће.

Највећу почаст је доживео 1980. када је био у Совејетском Савезу, не да пева на концертима, већ ради снимања једне телевизијске емисије. Тада је добио позивницу да присуствује Октобарској паради на Црвеном тргу. Позивницу на којој пише "Ђорђе Марјановић, ложа три", чувао је као најдражу успомену.

- У Сочију, на Црном мору, постоји једно дрво на чије калемљене гране се уписују најзначајније личности које посете Сочи - испричао је Ђорђе доживљај са једне од турнеја по СССР.

- Ја сам први естрадни уметник света који је имао ту част да упише своје име на овом дрвету пријатељства.

Сутра: Још чувам сва писма обожавалаца