Познати

РЕДАР МЕ УДАРИО, ЈА САМ УЗВРАТИО: Саша Јоксимовић, за "Новости", о инциденту на фудбалској утакмици

М. Ћунковић

07. 06. 2021. у 22:37 >> 19:12

ГЛУМАЦ Саша Јоксимовић нашао се ових дана у центру пажње на несвакидашњи начин. Био је актер инцидента који се догодио у околини Уба, на недељној фудбалској утакмици Колубарске окружне лиге између Памбуковице и гостујуће екипе Бањани, чији је навијач.

РЕДАР МЕ УДАРИО, ЈА САМ УЗВРАТИО: Саша Јоксимовић, за Новости, о инциденту на фудбалској утакмици

Поједини медији су преносили да је Саша, наводно, са 1,7 промила алкохола у крви, због тога што је његова екипа губила, урлао, гурао друге људе, прескочио ограду и улетео на терен, као и да је гурнуо редара вичући: "Ја сам глумац". Напослетку је, према писањима, полицијској патроли одбио да да документе, а једног од чувара реда је, наводно, и ударио.

Јоксимовић, међутим, све што се дешавало описује другачије.

- Одмарао сам се у свом селу Брезовица, код Уба, и отишао на меч Памбуковице и Бањана - прича, за "Новости", глумац.

- Били смо на гостујућем терену, дошао сам расположен и навијао сам. Нисмо губили, већ смо водили 3:1, а на крају победили 5:2. Ја сам викао "Браво, браво", "Ајмо, Бањани"...

Навијао сам из свег гласа. Пред крај првог полувремена, кренуо сам да се удаљим, јер су ми рекли редари, којих је било неколико, да не смем да стојим ту где су они, што ја нисам знао.

То је једна ливада, где има гранчица иза које треба да се стоји.

Кренуо сам да изађем и, у том тренутку, мене удара песницом један редар, зато што су губили, у леву страну вилице. Окренуо сам се да видим шта се дешава, утрчало је још неколико редара, да ли и фудбалера, навијача, не знам ни ја. Кренуо сам да се обрачунам са њима, јер, кад те неко удари, нећеш да потуриш и други образ, да то уради поново.
Кренуле су, вели Саша, псовке и са њихове и са његове стране.

- Почело је кошкање, успели су да нас раздвоје, и да ме удаље са стадиона. У том тренутку дошла је полиција, и тражили су од мене личну карту. Ја је нисам понео, с обзиром на то да од мог до тог села има неколико километара. Рекли су ми да морам да пођем са њима у станицу, ради идентификације, јер је закон такав. Сео сам у ауто, отишли смо у полицију где сам провео неко време. Дао сам изјаву, а они су се, на крају, сликали са мном, да имају успомену. Све је било класично кошкање, незадовољство. Ко губи, има право да се љути.

Можда сам ја испровоцирао неког тиме што сам био присутан, али да ме неко удари из чиста мира, то превазилази све.