ГУЧА ЈЕ СВЕТСКИ ФЕНОМЕН: У драгачевској престоници свечаним подизањем заставе и званично почео јубиларни 60. Сабор трубача (ФОТО)

В. ИЛИЋ

14. 08. 2021. у 01:30

ЗАВИЈОРИЛА се саборска застава, загрмело је 40 труба чувену химну саборовања - "Са Овчара и Каблара", грунуле су прангије, затресла су се драгачевска брда... Почео је 60. Сабор трубача у Гучи!

ГУЧА ЈЕ СВЕТСКИ ФЕНОМЕН: У драгачевској престоници свечаним подизањем заставе и званично почео јубиларни 60. Сабор трубача (ФОТО)

Фото В. Илић

Част да на јарбол покрај споменика трубачу у центру драгачевске варошиоце подигне саборску заставу припала је домаћину Сабора - проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске.

- Са трубом се у српској култури није десило само чудо њеног, више него успешног преображавања од војног, сигнализационог средства до изразитог и препознатљивог фолклорног инструмента са јаким и великим изражајним распонима - рекао је на отварању Станић, алијас Иван Негришорац.

- Са њом се десило још једно чудо: чудо преображавања од српског (нео)фоклкорног инструмента до несумњиве тековине опште, европске и светске културе постмодерног доба. Зато, када слушате најбоље мајсторе српске трубе, виртуозе попут Бобана Марковића, Дејана Петровића, Дејана Лазаревића и друге, ви имате осећај да присуствујете чину обелодањивања некаквих скривених, фундаменталних изражајних могућности трубе и чину уметности највишег реда: ту се дешава нешто одиста несвакидашње, празнично и уметнички вазнасењско. Ту музика престаје да буде само забава него постаје нешто више, изражајније и моћније.

Нагласио је да је Гуча "музички центар једне српске аутентичне народне културе која се мора осећати и доживљавати као не само национални него и као светски феномен":

- Сабор трубача у Гучи је одавно већ престао да буде једна регионална, искључиво драгачевска светковина, него је постао (нео)фолклорни културни догађај највишег реда. То је могло да се деси, јер је у међувремену, за последњих шест деценија, колико Сабор траје, српска труба постала несумњив и веома важан идентитетски чинилац српске културе.

Другим речима, у чаробним звуцима које производе истински мајстори трубе, почели смо да препознајемо нешто суштински важно за само биће српске културе, па и за могућност сложенијег музичког кодирања.

После уводне беседе, центром варошице разлио се звук труба, наздравило се ракијом препеченицом за добродошлицу, а председник Саборског одбора и први човек Општине Лучани Миливоје Доловић позвао је сабораше да дођу у Гучу и да "заједно испишу још једну страницу историје највећег и најлепшег саборовања у свету". Окупљеном народу обратио се и мајстор трубе Дејан Петровић.

- Велика ми је част што сам ове године музички уредник светковине - поручио је Петровић.

- Уједно и обавеза, и то према покојном оцу, деди, прадеди, који свираше трубе, обавеза и према наградама које сам овде освојио, према свим мајсторима трубе, према колегама који се и даље такмиче. Чистог срца сам прихватио ову улогу, јер желим да се Сабор врати традицији, да постане наш, што и јесте и мора да буде, драгачевски и српски. Ово је Гуча, ово је Србија!

Четири оркестра - Марка Трнавца, Елвиса Бајрамовића, Драгана Павловића и "Тимочки весељаци" заједно, као један, засвирали су ужичко коло. Ухватило се и старо и младо, заиграли су по гучким ужареним улицама. И странци, којих највише има из Француске, Италије, Пољске, Чешке... хватали су се у коло, учећи прве кораке "моравца".

- Узбуђени смо, уживамо у овим ритмовима. Играмо, не стајемо. Саме ноге лете - казала нам је Пољакиња Аленка Новаковски.

- Овде је све прелепо, поред музике, и људи и храна. Заиста је ово прави европски Вудсток. Долазимо сигурно и догодине, и ја, али и моји пријатељи.

У Гучу је стигло на стотине трубача из свих крајева Србије. По 38. пут на Сабор је стигао и Стојан Крстић, чувени мајстор трубе из Лепенице.

- Гучи се увек враћам без обзира на то што се више не такмичим. Још загревамо усне, тек журка креће. Милина ми је када свирам и видим да се људи веселе, играју, лудују. Јер, зато и постоји Гуча. Она је нешто што се једноставно воли и чему се препуштате свим срцем и душом, а на то вас терају звуци најбољих труба - рекао нам је Стојан, који и даље са истим жаром свира и "љуби" трубу.

Почела је тродневна фешта, највећа трубачка на планети. Играће се, певати од уранка до заранка. Чуће се опет труба одавде, из мале вароши допреће до свих континената.

- Српска труба се одиста далеко чује, а пре свега би требало ми добро да разазнамо шта нам она све поручује и шта све од нас у будућности захтева! Нека живи српска труба и култура која је њу изнедрила - закључио је домаћин Сабора проф. др Станић.

ТЕСТИРАЊЕ, ПА УЛАЗ

НА седам пунктова око Гуче, и на неколико контролних пунктова у самој вароши, медицинско особље проверава сабораше, јер само они који имају потврде о вакцинацији, прележаном вирусу или негативном PCR тесту могу да уђу у Гучу. На лицу места гости могу и да ураде антигенски тест, и ти бесплатно.

- Од јутрос смо тестирали тридесетак сабораша и на сву срећу сви су били негативни - рекао нам је медицински техничар Војимир Ковачевић.

ПРОГРАМ

ДРУГОГ дана Сабора, на позорници Културног центра наступиће Академско културно уметничко друштво "Иво Лола Рибар" из Београда и чешки трубачки оркестар HarMlek. Сабораши ће на главној позорници на стадиону крај Бјелице од 21 час имати прилику да први пут у Гучи уживају уз Хор и Симфонијски оркестар РТС, под управом Бојана Суђића, потом следе концерти трубачких виртуоза Бобана и Марка Марковића, као и драгачевских трубачких оркестара - Драгана Павловића, Радича Славковића и Марка Трнавца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (2)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“