ЗА НОВИ САД МЕ ВЕЖУ И КАФАНЕ: Влатко Стефановски, за "Новости", после наступа на "Тамбурица фесту"

ВЕЗА са Новим Садом, нераскидива, готово пола века. Не само због чињенице да је ту "Леб и сол" снимио први албум 1977. године у "Студију М" и одржао први званичан концерт ван Скопља, већ због честих наступа и дружења у "Спенсу", Српском народном позоришту, Синагоги, спортским халама и сада, на Петроварадинској тврђави.

Фото Н. Стојановић

Влатко Стефановски (64) је поново, по ко зна који пут, одушевио новосадску публику, наступом на "Тамбурица фесту". Разменом енергије са фановима, као и наступом са триом, у пратњи тамбураша, био је презадовољан.

- Очигледно је Нови Сад испекао фестивалски занат због свих тих фестивала, од "Егзита" до "Тамбурица феста", јер су инфраструктура и организација на завидном нивоу од уласка, до сцене, бекстејџа, освежавајућих пића, разгласа, светла - каже, за "Новости", Стефановски.

- Навикли смо мало партизански да радимо, али овде је све било на високом нивоу и када је све намештено, онда је на теби да даш максимум, па изволи, покажи се.

Његов трио, у ком су још Влатков двадесетогодишњи син Јан на бубњевима и четири године старији Иван Кукић на "шестожичној" бас гитари, побрао је овације веома добро познатим композицијама и једнако тако, врхунским умећем гитарског мага:

- Задовољан сам, веома задовољан свирком, наступ је био изванредан, Иван и Јан феноменални, гости одлични, тако да немам примедбе. Тамбураши из оркестра "Велос" су заиста били одлични и фино смо енергију разменили на сцени. Једва чекам да видим тај снимак концерта на телевизији, да га још једном доживим.

За Нови Сад Влатка вежу и успомене из кафане у којој је пре више од три и по деценије имао прилику да слуша легенду тамбураштва, непревазиђеног Јанику Балажа, као и пријатељство са прерано преминулим кантаутором, Ђорђем Балашевићем.

- Желим да моја традиција долазака у Нови Сад, у ком имам много пријатеља, остане као нека тајна веза - додаје Стефановски.

- Уредници Радио Новог Сада су нас 1977. примили као своју децу. Тада је почело. Гледао сам Јанику Балажа и његове тамбураше, његов бенд и то је било "вау" искуство, феноменално. Много ми је жао због прераног одласка Балашевића, погодила ме је та вест.

Он је својим опусом прецизно описао географију и менталитет, оставио саундтрек Новог Сада и Војводине. Људи одлазе али тај опус остаје.

Живот је кратак, уметност остаје.

КОРОНА ЗБУНИЛА ЧОВЕЧАНСТВО

- ПАНДЕМИЈА је донела само отежавајуће околности и ставила под упитник много тога, па је човечанство збуњено - каже Стефановски.

- Затворио сам се, снимио албум "Тафталиџе шафл" о мојој младости и крају у ком сам одрастао. Полако и дуго ћу га промовисати, јер су пред нама живи концерти. Представићу га и у Новом Саду, у "Спенсу", Српском народном позоришту, или можда на отвореном, у центру града.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације