СТАЛО НАМ ЈЕ ДО "ТАША", ТО ЈЕ ТАЧКА НАША: Зоран Костић Цане, вођа "Брејкерса", пред наступ своје групе 4. септембра

Весна ПАНТЕЛИЋ, Милан ЋУНКОВИЋ

29. 08. 2021. у 11:27

СПРЕМАЈУ се београдски рокери "Партибрејкерси" да 4. септембра, трећи пут самостално, "покоре" стадион "Ташмајдан". За то се бенд, који ће идуће године облежити четири деценије рада, озбиљно припрема на пробама.

СТАЛО НАМ ЈЕ ДО ТАША, ТО ЈЕ ТАЧКА НАША: Зоран Костић Цане, вођа Брејкерса, пред наступ своје групе 4. септембра

Фото Бранко Галичић

Вођа, певач и главни аутор, уникатни и мудри Зоран Костић Цане, признаје за "Новости" да је трема присутна, упркос дугој каријери.

- Увек постоји трема која те упозорава да пазиш шта радиш - каже Цане за наш лист. - Јер увек може да се деси нешто непредвиђено што цео догађај може да доведе под знак питања. С обзиром на то да ја радим већину ствари, фрка је на мени, а што се тиче одговорности - велика је. Мислиш увек на своју публику, да то добро прође, да остане у добром вајбу, да те неке непредвиђене околности не ометају.

* Иако живимо у више него непредвиђеним околностима?

- Такво је време, боље неће бити. Јер ово је лудило. Видели сте, људи су изашли, направили су круг и стали су одједанпут, јер немају шта. Значи све је другачије него што је пре било. Преформулација свега на штету човека.

* Како се спремате за концерт?

- Гледамо да увек имамо вишак ствари при руци па да тако и реагујемо. Ако буде биса, да одсвирамо не знам колико ствари, и све то. Имамо пробе, пробамо ствари које нисмо дуго свирали, али, чекај да урадимо то. Да не буде, припремили ражањ, а зец у шуми. Треба да упакујемо и неке госте. Трудићемо се да одржимо добар двочасновни рокенрол концерт, али не знамо да л' ће га бити уопште. Не знамо шта тај Кризни штаб може да одлучи. Ево, и време се променило, киша, хладно већ и то. Уз Божју помоћ биће све океј. Мора да буде океј јер је то скуп да покажемо да смо живи, да мислимо на неког, да волимо неког, да имамо пажњу за некога. Велика је фрка јер ти све време тражиш своју идентификацију која ти је украдена, забрањена по диктату неких бирократских крвопија. Немаш право на себе. Гурнут си у неку апстракцију, добијаш оно што ти се даје, усмеравају те, сортирају и декласирају.

* Колико вам значи "Ташмајдан"?

- Дуго сам лично на том простору. Прво помислим на концерт "Рибље чорбе" 1979, један од најбољих на којима сам био. Клинац, 15 година. Пре 40 година сам тамо наступао са "Радничком контролом". "Брејкерси" су два-три пута имали своје концерте на "Ташу". Добар је простор, има добру енергију, центар града, лепа сећања. Много времена сам провео около "Таша". Чак сам био у акцији "Таш је наш баш", пошто су биле тенденције да се на месту "Таша" направи трговачки центар. Значи, стало нам је до "Таша", то је тачка наша!

* Антиваксери су вас напали јер најављујете концерт за слободне људе?

- Не знам, ово време је свашта направило од људи. Значи, онај ко неће да дође, он измишља неке разлоге и гади другом ко хоће да дође. Неће ту на улазу нико никог да ухвати и да му забије инјекцију у раме. То не постоји. Антигенски тест је, мало те чачне по носу и ћао, довиђења. Мислим, шта то сад значи? Људи су се претворили у технолошке лешинаре. Они немају свог добра, па стално туђу причу окрећу, премећу и свашта јој подмећу. Ко воли, нек изволи. За све што хоћеш, неку жртву мораш да принесеш. Глупо ми је да неко ко је заражен уђе на концерт и да зарази све, можда чак и мене.

Фото Бранко Галичић

* Да ли сте вакцинисани?

- Питање је превише интимно.

* Да ли ће нам вакцинација постати свакодневица?

- Хоће, јер ово што се дешава сад дуго је планирано, није то планирано пре две године. Градитељи новог света не одустају од поробљавања људи, од унижења, од свега. Технологија плус црна магија, ето ти.

* Назвали сте корону биолошким оружјем?

- То је бојни отров, биолошки отров, ако не рикњава на минус 20 и плус 40, то је то. Неко се прерачунао у свему томе. А можда и није. Ово је као што смо знали о свему томе, па теорија завере. Није теорија завере, то је као кад ђаво хоће да те убеди да Бог не постоји, а то није истина.

* Како сте сачували здраву памет током пандемије?

- Не знам да л' сам задржао здраву памет, као и сви остали људи. У Зрењанину где живим је океј, имамо пешчану плажу, имамо једно језеро, на 10 минута од куће. Тако да сам гледао лабудове, купао се и размишљао зашто је мој луксуз окружен бедом. Зашто људски живот више нема цену и тако лако се тргује са њим. Мало сам нешто пратио, па сам дигао руке од свега тога, онако, дан по дан. Али, најгоре је што је глава постала затвор. Стално ти гурају да мислиш о себи, стално ти сервирају неке теме из прошлости. Болесно је друштво, болесни су људи.

* Зрењанин се суочава са многим проблемима?

- Воде неће скоро добити колико ја капирам, из стотину разлога, а ово са "Линг Лонгом", то је смрт. Јер имамо посла са људима који не воле људе. Читава та жвака са короном је наднационална. Све земље у којима се то дешава исти третман имају према људима као и код нас. Да се разумемо, ја сам за максималну заштиту, али пронаћи меру у свему томе. Мора да се носи заштитна маска у свим затвореним просторима. Мора. Ти видиш људе који не могу више да размишљају о томе, не могу више да отпреме другог од себе. Све је јасно и ништа није јасно. Није само ствар короне, него и односа човека према човеку. Гомиле ствари се дешавају, грозна енергија, много куља у људима, и биће повуци-потегни.

* Увек сте лако у две-три речи сажимали оно што људи мисле, а не умеју да изговоре?

- Ма не, неће да изговоре. Ја сам све рекао што други није хтео. Није смео. Капираш? Човек је такав због свог страха, улази у лицемерје. А онда се у лицемерју развијају завист и љубомора, две најпогубније особине за човека. Јер кад га неко нон-стоп убеђује да му је човек супарник, да нема довољно за све, да ће му неко нешто отети, велика је фрка. Усмеравају ти правац размишљања. Али, без Бога нема ништа. У том контексту морамо Бога да додамо. Без Бога си - на милост и немилост неких лоших људи, а ми смо окружени лошим људима у непосредној близини. Хоћу да кажем, изгубило се поверење, отупила је бриткост ума, у оно што помаже, у то се сумња. Све је намештено да се човек онеспособи, да не зависи од себе, да зависи од оног другог што му да. Да зависи од човека кога не познаје, а који одлучује о његовој судбини.

* Који стихови "Брејкерса" најбоље описују оно што нам се сада дешава?

- Псећи живот, по мери човека, сиротињско царство све нас чека.

* Желите ли нешто да поручите публици?

- Само желим да позовем људе на "Ташмајдан" 4. септембра, да сви будемо заједно, да се осетимо живим, поштованим и важним, да имамо солидарност и оданост према идеји љубави, лепоте и слободе. Дођите сви, добродишли сте!

ОДРАСТАО САМ УЗ ЧАРЛИЈА

* СВИ су мислили да су "Стонси" бесмртни, али је Чарли Вотс преминуо?

- Мора да се деси свима. Није фрка умрети, него је фрка живети као пи*да, да се кријеш, да лажеш људе, да релативизујеш ствари, окрећеш их наопачке. Бити непоштен према другом, макар га знао један минут или цео живот. Ово са Чарлијем Вотсом сви су осетили као неки лични губитак. Са Чарлијем сам одрастао, мислим "Стонси" и све то. Тужно, али све то чека нас. И овај концерт има задатак да мало охрабри људе, обесхрабрене људе мало да дигне, да покаже црту радости и храбрости. Нисам ни ја у фазону ништа ми не смета, ничега се не бојим и није ме страх. Брига ме за породицу, брига за здравље, људи умиру, драги људи наши, а ми смо све време под тортуром неке диктатуре мишљења и модела понашања. Гурају нас у контекст који није наш. То је то, грамзивост и похлепа.

У ПРИСУСТВУ СМРТИ ВИШЕ ГОТИВИШ ЖИВОТ

* УТИСАК је да су реакције публике на неким концертима у последње време још интензивније него пре короне?

- Јесу. Људи, у присуству смрти свој живот више готиве. Воле идентификацију, воле да им се одсвира нешто где они стоје иза тога, где виде себе у свему томе. Цео живот је кренуо у неку апстракцију, где ти мораш да се сналазиш у ничему. Људима ово треба, 18 месеци смо у ненормалним условима живљења. Дуго је то. Овом технолошком друштву не требају никакви видови културе, уметности. Не требају нијансе. Треба да сви буду исти. Треба сравнити са земљом сваког ко зна да мисли. Бетонирање хоризонтала, и то је то.

Фото Бранко Галичић

НЕМА ИНСПИРАЦИЈЕ ЗА НОВИ АЛБУМ

* ЗА разлику од неких колега, "Партибрејкерси" нису били инспирисани за стварање нових песама?

- Како ћеш да будеш инспирисан? Дође почетак зиме, буди те мрак и са мраком идеш на спавање. У нашим главама су нове теме, размишљања за које нисмо знали да постоје. Ова неприлика нас је ставила у ситуацију која много боли.

ЉУДИ СУ ЖЕЉНИ КОНЦЕРАТА

* ДА ли су интернет концерти адекватна замена за живе свирке?

- То је без везе, бар за мене. Били смо у последње време у Крагујевцу, Загребу, Аранђеловцу и Вршцу. Људи су жељни, јер им се нико не обраћа као људима, већ као некој количини, маси којој треба слати директиве. Нема размишљања, само извршење. Нисмо сви исти. Исти нам је почетак и крај, а ово између, прича где смо били. Дан пре Београда, свирамо у Чачку. Требало би да буду Мостар и Бањалука, али, сви наши планови су у ваздуху. Као да немају основа, а основ су наша надања да ће бити свега тога. Једна вест може да све заустави и да те врати тамо где је без везе. Да ти се закључа живот, да се закључају мисли, да ти се глава претвори у затвор. Да нон-стоп мислиш о себи. Гурају те у сопствену, личну патњу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!