КУПИМО НОВЕ КОШУЉЕ И ТЕРАМО ДАЉЕ: Раде Вучковић, за "Новости", о боемским данима и ноћима са Томом Здравковићем

М. Ћунковић

06. 10. 2021. у 09:46

КАДА се прича о Томи Здравковићу, а ових дана нам је стално на уснама његово име, што због вансеријског успеха филма о њему, што поводом 30 година од смрти, некако је неизоставно помињање речи "боем" већ у првој реченици.

КУПИМО НОВЕ КОШУЉЕ И ТЕРАМО ДАЉЕ: Раде Вучковић, за Новости, о боемским данима и ноћима са Томом Здравковићем

Фото В. Данилов

Одмах се ту нађе неко ко сетно констатује да правих боема, какав је био Тома, одавно више нема, или се могу набројати на прсте једне руке.

Међу њима је, свакако, Раде Вучковић. Чувеном композитору, који је каријеру почео пишући бројне хитове забавне музике, а затим оставио велики траг у фолку, док говори о давним годинама, као да се мешају туга и радост. Сета, јер већине пријатеља више нема међу живима, а срећа, јер је проживео те године баш тако како их је проживео.

- Тома и ја смо дуги низ година били другари - прича Раде, за "Новости".

- Филм још нисам гледао, али смо се он и ја нагледали један другог. Нажалост, нема више ни њега ни Шабана. Са Шаулићем сам 50 година и радио, док је Тома био кантаутор. Тек понекад је нешто узимао од других.

Много је, вели Раде, лепих успомена са великаном који нас је напустио пре три деценије.

- Пропутовали смо Тома и ја доста заједно. Уз то, били смо земљаци - он из Печењеваца, ја из Куршумлије. Доживљаја - колико хоћете. Били смо права ноћна бригада које је ишла у походе по београдским кафанама. Будемо у "Романитару", старом циганском ресторану, где је сад "Мекдоналдс" у подруму, па онда "Парк" на Калемегдану. Каријере су нам биле сличне. Кад сам дошао из Куршумлије, ја сам певао у "Топчидерској ноћи", а Тома на стадиону Партизана. Долазили смо један другог да гледамо. Тозовац је тек кренуо са првом плочом, "У Мораву цуре загазиле".

Весеље Тома Здравковић пева Уснији Реџеповој и Сањи Илићу, Фото Архива "Новости"

Вучковић истиче чувеног композитора Драгана Токовића:

- Он је био наш идејни вођа, "тата". Написао је дивне песме - "Растао сам поред Дунава", "Лела Врањанка"... Тома и ја смо га веома поштовали. У екипи ноћобдија био је и легендарни Зоран Радмиловић, па сликар Бата Југовић, Драган Стојнић који је, у то време, такође волео да попије, па још један покојни певач, Златко Голубовић...

И, кад крене та ноћна бригада...

- По три дана и три ноћи не стајемо. Купимо нове кошуље у граду, и идемо даље. Не спавамо. Могла је то наша младост. Имали смо своје музе. Били смо инспирисани лепим женама, добрим пријатељима, музичарима.

Вучковић је уздахнуо, па шапатом прозборио:

- Многи који нису толико времена провели ни са Шабаном, ни са Томом, сада више причају о њима.

ПОКЕР НА ХАУБИ "МЕРЦЕДЕСА"

ЈУГОСЛОВЕНСКИ естрадни менаџер Никола Иџан својевремено је испричао како је крајем седамдесетих, по београдским кафанама ноћи проводио са Томом Здравковићем, Шабаном Шаулићем и Радетом Вучковићем. То се после наставило и на турнеји, па је екипа у Бихаћу седела и пила вино два дана и две ноћи.

- Ја сам отказао продате концерте у Ријеци и Задру да би они уживали - рекао је Иџан.

- А после су одржали 30 концерата. Кажу, требало им је одушка. Ту се певало фалсетом за столом. Ма, било је свачега. Рецимо, возим Зорана Калезића, Кемала Маловчића, Тому и Шабана на тезгу. Одједном ми кажу да станем на првом паркингу. Изјуре из мог великог "мерцедеса", па на хауби аута разбацају партију покера...

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове