МОЈА ФРАНЦУСКА, ТО ЈЕ ЖОЗЕФИНА: Прва црнкиња ушла у Пантеон

ЧУВЕНА певачица, плесачица, глумица, али и чланица Покрета отпора током Другог светског рата, Жозефина Бекер, добила је прексиноћ место у Пантеону, француској некрополи славних.

Брајан Бујон - Бекер, један од њених усвојених синова са Макроном, Фото АП

Кенотаф с њеним именом унет је, 46 година после Жозефинине смрти, а церемонијом је руководио лично председник Макрон.

- Моја Француска, то је Жозефина - поручио је, између осталог, у емотивном говору Макрон, говорећи о ратној хероини, боркињи, жени која је бранила људски род, Американки и Францускињи, пред 2.000 званица међу којима су били њених једанаесторо усвојене деце и принц Алберт Други од Монака.

Ковчег је традиционално пронет авенијом Суфло. Носили су га црвеним тепихом војници, застао је пред дечјим хором, а био је прекривен француском заставом на којој се налазило јастуче с њених пет одликовања: Витеза Легије части, Ратни крст с бронзаним палмама, Медаља Покрета отпора, Комеморативна медаља добровољачких служби Слободне Француске и Француска комеморативна медаља из рата 1939-1945. У позадини су одјекивали тонови њеног хита "Ево ме опет, Паризу", а испраћена је и уз "Песму партизана" и "Марсељезу". Тек је пета жена, и прва тампнопута, којој је припала част да добије гробно место у Пантеону, где су сахрањене Марија Кири, Женевјев де Гол Антониоз, Жермен Тијон и Симон Веј. Овде почивају и Волтер, Русо, Иго, Зола, Моне, Малро, Дима... Кенотаф је положен у гробницу број 13, уз писца Мориса Женевоа, а у маузолеју Пантеон сада стоје имена 81 особе.

Фото АП

Иако је "ушла" у Пантеон, Жозефина Бекер, ипак, неће почивати у тој некрополи, јер је њена породица одлучила да јој посмртни остаци остану на гробљу у Монаку, где је сахрањена уз своје преминуло усвојено дете и последњег супруга. У Пантеон, ипак, није ушао празан ковчег: у њему су се налазила четири грумена земље, из родног Мисурија, Париза, Дордоње и Монака.

У представи "Безумства Зигфилда" у Њујорку 1936., Фото АП

Жозефина је била певачица и плесачица, али је помагала и сиромашнима. Делила је храну у народним кухињама. Водила је борбу против расизма. Усвојила је дванаесторо деце, дајући пример да деца различитог порекла, религија и боје коже могу лепо да живе заједно. Била је уз Мартина Лутера Кинга у Маршу на Вашингтон 1963. Рођена је 1906. у Сент Луису. Прошла је пут славних од Бродвеја до париске "Олимпије". У Француску је дошла 1925. и одмах изазвала велико интересовање публике. Прву тамнопуту европску звезду звали су Црна Венера.

- У Паризу сам се осећала ослобођеном - говорила је.

Чарли Чаплин честита Жозефини после наступа у Мулен ружу 1953., Фото АП

Живела је у Везинеу код Париза од 1929. до 1947. Познавала је славу, "луде године", гламур, али и беду и дугове, банкрот, сегрегацију. Покушала је да се после рата два пута врати у САД, али је доживела разочарања на расној основи. У међувремену је постала натурализована Францускиња. Од средине шездесетих ретко је наступала, а у Београду је последњи пут гостовала 1973. као амбасадор Уницефа. Пред крај живота је остала без новца, њен дворац у Дордоњи је продат по вишеструко нижој цени да би се покрили дугови, па јој је у помоћ прискочила принцеза Грејс Кели из Монака, земљакиња и пријатељица.

Председник Емануел Макрон испред Жозефининог кенотафа, Фото АП

Сакупила је новац да јој се купи кућа у Рокбрину, одмах до кнежевине. Преминула је 1975. од последица можданог удара у стану у Паризу, а сахрањена у Монаку уз војне почасти и државни испраћај из париске цркве Мадлена.

У париској "Олимпији" 1957. године, Фото АП

У БЕОГРАДУ НА ПИРОТСКОМ ЋИЛИМУ

У ГЛАВНОМ граду Србије Жозефина је била четири пута. Њено гостовање 1929. остало је упамћено као један од највећих естрадних догађаја тог времена. Стигла је "оријент-експресом", а остала седам дана. Дочекана је овацијама окупљених на Железничкој станици. Одсела је у хотелу "Ексцелзиор", а наступала је у "Луксору", где је имала и тачку на пиротском ћилиму. Све што је зарадила, поклонила је београдском сиротишту. Остала је пријатељица са тадашњом српском звездом Софком Николић, док јој је власник чувене робне куће "Митић" у Кнез Михаиловој дао да однесе све што јој се допада. Ишла је и на београдски Хиподром. У Београду је наступала и 1958. и 1968. О њеном трећем наступу у Дому синдиката сведочи и писање "Новости". Последњи пут нас је посетила 1973.

Фото Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације