ЈЕДИНИ СРПСКИ ГЛУМАЦ КОЈИ ЈЕ ОСВОЈИО ОСКАРА: Глумио поред Мајкла Дагласа, своје порекло никада није заборавио (ФОТО)

Novosti online

29. 03. 2022. у 18:12

ЧУВЕНИ глумац Карл Малден Оскара је добио као негативац у филму "Трамвај звани жеља". А да ли сте знали да је он, заправо, Младен Секуловић?

ЈЕДИНИ СРПСКИ ГЛУМАЦ КОЈИ ЈЕ ОСВОЈИО ОСКАРА: Глумио поред Мајкла Дагласа, своје порекло никада није заборавио (ФОТО)

Фото: ЕПА

Младен Секуловић рођен је 27. марта 1912. године у Чикагу, где је његов отац Петар Секуловић отишао "трбухом за крухом" из родног места Подосоје код Билеће. Његова мајка Мини била је Чехиња, запослена у текстилној индустрији. Славни глумац био је настарији од тројице браће.

Овај оскаровац је српски језик говорио од малих ногу и увек је радо причао о својој прошлости и пореклу.

Српска православна црква одликовала га је Орденом Светог Саве, а председник Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић, одликовао га је 17. фебруара 2004. за изузетно дугогодишње лично остварење у области филмске уметности. Малден је том приликом рекао:

- Одувек сам осећао дубоку везу са својим српским пореклом и стога сам веома дирнут и захвалан. Имам срећу да сам примио многе почасти у животу, али ова ће заувек бити посебна за мене. Не могу вам се довољно захвалити. Увек ћу вам бити захвалан на Белом анђелу, као и цела моја породица.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Classictv (@classictvseries)

Први посао у челичани

Често је спомињао како му је отац радио тежак посао у челичани у Герију, као и он касније. А посебно истиче да је, и поред тешког рада, његов отац основао најстарије певачко друштво у Америци "Сокол група - Бранко Радичевић". Тако се млади Малден, још у породици, упознао са нашом традицијом и обичајима.

Малден напушта Гери и рад у челичани 1934. године и одлиази у Чикаго. Тамо похађа "Гудменове школе" у оквиру "Гудмен театра". По савету позоришта, тада мења име у Карл Малден, које ће постати чувено у Холивуду. Није имао довољно новца за школовање, али је убрзодобио стипендију. Иако је наступао у позоришту три године, остао је без посла и новца, па је морао да се врати кући, али већ су га били запазили амерички, па и југословенски листови.

У Њујорк долази 1937. године и почиње да глуми у "Бродвеј театру". Био је кратко ангажован на радију и добио незапажену улогу у свом првом филму "Тхеy Кнеw Wхат Тхеy Wантед".

После тога се придружује „Груп театру”, где се десио судбински сусрет са редитељем Елијом Казаном, у чијим је филмовима касније стекао огромну популарност.

Учествовао је у Другом светском рату и за то време добио је малу улогу, између осталог, у представи "Труцклине Цафе", а играо је са тада непознатим Марлоном Брандом.

Успон у каријери и Оскар

Већи резултати у његовој каријери почели су 1950. године када је заиграо у филмовима "Тхе Гунфигхтер" и "Халлс оф Монтезума". Највећи успех је постигао глумећи у остварењима режисера Елије Казана.

А филм "Трамвај звани жеља" (А Стреетцар Намед Десире) из 1951. године и улога Харолда Мичела му доноси Оскара за најбољу споредну мушку улогу. Такође, био је номинован за Оскара за најбољу споредну улогу у филму "На доковима Њујорка" из 1954. године. У њему је тумачио католичког свештеника Берија, који утиче на Терија Малоја (Марлон Брандо) да сведочи против мафије.

Његови познати филмови су и: "Феар Стрикес Оут" (1957), "Поллyанна" (1960), "Једнооки Џек" (Оне-Еyед Јацкс 1961), "Бирдман оф Алцатраз" (1962), "Гyпсy" (1962), "Хоw тхе Wест Wас Wон" (1962), "Тхе Цинциннати Кид" (1965), "Патон" (1970).

Велику популарност му је донела ТВ серија "Улице Сан Франциска", која се приказивала од 1972. до 1977. године. Глумио је поручника Мајка Стоуна, а Мајкл Даглас, који се пробио на глумачкој сцени у овој серији, тумачио је његовог млађег партнера Стива Келера.

Оставио трага и у југословенској кинематографији

Појавио се у филму Горана Паскаљевића "Сутон" из 1982. године. То је била улога српског имигранта у САД Марка Секуловића, а снимано је на енглеском језику.

Повукао се са филмске сцене 1993. године, а после тога се појавио као глумац још само једном, у 14. епизоди серије "Западно крило" 2000. године, глумећи католичког свештеника.

Опробао се и у улози редитеља

Режирао је само филм "Тиме Лимит" (1957), о Корејском рату, а помагао је и у режији остварења "Тхе Хангинг Трее" (1959), због болести правог редитеља.

Награду за животно дело Америчког глумачког удружења уручио му је Мајкл Даглас 11. новембра 2004. године.

Младен је у Холивуду био изузетно цење, а неки трач о њему било је веома тешко чути.

У глумачкој индустрији је био 61 годину. Пет година је био председник Филмске академије у Лос Анђелесу, а основао је и уметничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у Америци.

Свуда је истицао своје презиме

Користио је сваку прилику да спомене презиме Секуловић у холивудским филмским остварењима. Тако у филму "Патон", у улози генерала Омара Бредлија каже једном војнику: "Додај ми тај шљем, Секуловићу!" У филму "Деад Рингер", као полицијски детектив каже другом детективу: "Дај ми моју капу, Секуловићу!" Такође, у његовом филму "Феар Стрикес Оут", појављује се трагач за талентованим бејзбол играчима Секуловић.

Најпознатији пример тога је у ТВ серији "Улице Сан Франциска", где је запослио помоћника Секуловића.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @nousnousvoyons_

У браку био преко 70 година

Карл Малден се оженио Моном Гринберг 1938. године. Упознао ју је за време ангажмана у „Гудменовом театру”. Били су преко 70 година заједно, а добили су и две ћерке.

Написао је књигу мемоара "Wхен до И старт" 1997. године, уз помоћ своје кћерке Карле.

Младен Секуловић умро је 1. јула 2009. у Лос Анђелесу у 97. години живота, а у Београду му је подигнут споменик 2018. године.

(Б92)

БОНУС ВИДЕО - Дружила се са Хичкоком, а Ричард Бартон је тражио да играју заједно

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“