ПРЕМИНУО ПЕВАЧ РАДЕ ПЕТРОВИЋ: Остаће упамћен по легендарним хитовима (ВИДЕО)

ПЕВАЧ народне музике Раде Петровић преминуо је данас у 83. години живота.

Фото: Принтксрин

Радивоје Раде Петровић, рођен је 26. септембра 1941. године у Београду.

Ишао је у основну школу „Вељко Дугошевић” код Лиона.

У младости је тренирао фудбал, али крајем шездесетих година се одлучио за певање. Његов први велики хит је била песма „Куд се журиш, хеј, животе”.

У каријери је сарађивао са познатим музичаром Илијом Спасојевићем. Неке од осталих његових најпознатијих песама су Пастирица, Шумадијо, ко би тебе оставио, Моја фамилија, Лепа жено, мој животни друже итд.

Фолк певач Раде Петровић имао је јако тежак живот

Раде Петровић открио је једном приликом како је прошао кроз све животне недаће.

- Моје детињство је било лоше. Родитељи су ми се развели када сам имао десет година. Пошто сам оца много више волео него мајку, они кад год су се разилазили, ја сам остајао са мојим ћалетом Добривојем. Са њим сам и на крају остао, а брат и сестра су отишли са мајком. За мене је то било страшно. То сам све доживљавао онако трагично. Седим испред куће на Звездари и гледам у поље кукуруза које су имали моји кумови и тако чекам када ће брат и сестра да ми прођу. Били смо ми у контакту, али су ми много недостајали - рекао је певач који је признао да га је маћеха тукла.

- Имао сам и маћеху Надежду, Нада су је звали. Мој отац је њу нашао преко неких познанстава. Она са мном није имала добар однос, ја са њом јесам. Из почетка је она глумила нешто, али није то то. Она је знала да ми удари шамар, једном, други, трећи пут... Понављало се то. Можда сам ја то и заслужио, не знам, али другачије боли када маћеха удари шамар него мајка, знаш... Већ сам почео да радим, целу плату сам им остављао у кућу, а оно приватно што зарадим узимао сам за себе. У том периоду имала је још један пех. Ударила ми шамар и, кад је дошао отац, ја сам му рекао: „Ћале, слушај, ако ми Нада још једном удари шамар, пребићу је!“ Мој отац, онако миран, лепо јој рекао, упозорио је да ме не дира и да, ако има нешто, каже њему. Она је тада прекинула, а убрзо су њих двоје добили још једно дете. Он се звао Љупче, умро је скоро, док је била корона. Био је проблематичан дечко ког ја нисам видео 30 година. Откад је отац умро, нисмо имали неки контакт. Сада када је он умро, звали су ме тамо његови из Крагујевца да пошаљем неке паре, али сам им ја рекао да ме то не занима и да ја тог човека не познајем. Љупче када се родио, ја сам имао око 15 година. Мој отац никада није дозволио да се осећам невољено и запостављено. Имао сам ту привилегију да будем љубимац у породици, вероватно зато што сам знао и да играм и да певам и још свашта нешто - рекао је певач који док није основао своју породицу, никада није славио рођендане.

Болест сина

- Супруга Олга је имала бубрежни нефритис. Открили су јој га када је родила млађег сина Зорана. То је кренуло мало, па је после било све лошије и на крају никако. Месец дана пре него што је умрла Олга, разболи нам се Зоран. Био сам код Радета, пробао неке песме, кад ме је звала Олга и рекла да дођем брзо јер Зорану није добро. Срећа, то је било близу, ја одем, а он седи за столом, узима храну. Седи, ставља храну у уста, па пљуне, имао је тај неки чудан поглед. Нешто пре тога певао сам болесницима у „Лази Лазаревићу“ и одмах узмем и окренем људе тамо у болници. Добио сам једну сестру која ми је рекла да га одмах доведем, без обзира на то што је недеља и малтене нема никога. Одведем га ја тамо, питали су ме да ли узима дрогу, знао сам да не узима. Онда су га увели самог унутра. Излази доктор и каже да мора да остане у болници. Тамо је био три дана и онда су га пребацили у Падинску скелу. Установили су му шизофренију. За Драгана, Олгу и мене ти дани су били страшни. Олга је само плакала што се то десило њему који је тек почео живот и ништа од живота неће имати... Тако је и било, нити је способан за рад, нити за породицу, ни за шта... Преко „Југолека“ завршио сам да Олга добија материјал за дијализу и дијализирала се сама у кући. Једном месечно су нам све доносили. Када је Зоран био у болници, то је била ‘87. година, страшно јака зима. Ишао сам да обилазим Зорана сваки дан од поднева до пет по подне. Зоран, који је играо фудбал с репрезентативцима, ослабио је толико да му је кожа висила. Олга му је сваки дан спремала супу у термосу и храну, одлазио сам и хранио га, јер другачије није хтео да једе. Шетао сам са њим по оним дугим, уским ходницима од по сто метра. Давао сам поклоне, подмићивао сам их тамо. Био је у посебној соби, где су сестре имале стакло и стално је био под њиховим надзором.

Смрт супруге

- Седам дана након што је син Драган дошао из војске чекао га је посао у школи. У то време нисам ја много ни певао, нисам уопште могао. Олга или ја одемо, увек одемо и купимо оне сокиће за бебу и носимо му то са храном. И тај дан сам хтео да устанем и да одем по те сокове, а мени Олга каже: „Лези, одмарај се, ја ћу сада да се дијализирам, а нека Драган оде до послуге.“ Дала му је паре и он је отишао, када се вратио, мајка му је била мртва. На рукама ми је умрла. Када је рекла: „Јао Раде, јао“, ја сам је прихватио и већ је било готово. Касније су ми рекли да је она померила браунилу и да јој је сва течност исцурила испод коже. Још тада су рекли да морају да је оперишу и да ће бити „чврсто“. Једва су је пробудили после те операције. Тада ми је рекла, када смо излазли из болнице: „Свих осам са којима сам лежала је умрло, ред је и на мене. Само ми је тешко, не знам како ћу без вас...“ Био је проблем рећи Зорану, он се опорављао, пребацили су га у стационар. Доктор није био за то да му се одмах каже, рекли су му да сам у Сарајеву на тезги док сам организовао Олги сахрану. Цела естрада је била на сахрани моје Олге, и чим смо је сахранили, шурак и ја се пресвучемо и правац по Зорана. Предосећао је да нешто није како треба, а ја сам му рекао да јој није добро и да доктори кажу да ће мајка можда да му умре. Након неколико дана његов лекар нам је рекао да морамо да му кажемо. Њему су лекари саопштили и он је почео да јауче. Тада сам га извео из болнице. Рекао сам шта год да буде, ја мог Зорана више не враћам тамо. Када сам га извео из болнице, имао је 41 температуру. Две ноћи и два дана сам седео у фотељи поред њега и палио телевизор да случајно не заспим. Тог другог јутра он је требало као и увек да у пет сати попије лек, ја заспим. Одједанпут чујем Олгин глас: „Раде, пет сати је, треба Зоки лек да попије.“ Ја се тргнем и видим на сату стварно пет... После неко каже да не постоји то нешто, ја верујем да постоји.

Смрт сина

- Старији син Драган умро је пре три и по године. Он је био професор гитаре у музичкој школи. Одједанпут, за осам дана је отишао. Анеуризма на мозгу, пукао му је крвни суд... У животу ме највише одржава тај мој син што је остао жив, а највише ме брине то што он није способан ни за шта. Он ништа на овом свету није згрешио, једна дивна особа, миран момак. Од свих ових лекова сада је и тремор добио - рекао је певач.

Препоручујемо

Познати

0 0

ПОСЛЕ 27 ГОДИНА БРАКА: Развела се бивша водитељка "Гранда"

25. 11. 2024. у 17:16

Познати

0 0

У БРАК УШАО КАО "ЧАСНИ БРАТ": Љубавна прича Палме и Снежане

25. 11. 2024. у 16:37

Познати

0 0

РИМЕЈК "СЕЛА ГОРИ, А БАБА СЕ ЧЕШЉА": Ко да "замени" покојне легенде? Имена ће вас изненадити - Окановић би овог пута тумачио Ђоду

25. 11. 2024. у 16:17

Познати

0 0

ПРЕМИНУЛА ЧУВЕНА СПИСАТЕЉИЦА: Њене књиге су продате у више од 91 милион примерака

25. 11. 2024. у 15:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације