ОД НУЛЕ ДО КРАЉА ЕСТРАДЕ: Ево како је Саша Поповић градио своју каријеру, детаљи из биографије које мало ко зна

АЛЕКСАНДАР Саша Поповић је српски музичар, хармоникаш, оснивач бенда Слатки грех, директор продукцијске куће „Гранд“. Рођен је 24. априла 1954. године у Новом Саду, а од 1996. године живи и ради у Београду

Фото: АТА имагес

Александар Саша Поповић је српски музичар, хармоникаш, оснивач бенда Слатки грех, директор продукцијске куће „Гранд“. Рођен је 24. априла 1954. године у Новом Саду, а од 1996. године живи и ради у Београду. Од 1997. године је у браку са фолк певачицом Сузаном Јовановић с којом је 1999. године добио ћерку Александру. Сузана има сина Данијела из првог брака кога је Поповић прихватио као своје дете.

ДЕТИЊСТВО, МЛАДОСТ И ОБРАЗОВАЊЕ

Саша Поповић је рођен 1954. године у Новом Саду. Са баком и дедом, родитељима и пет година старијом сестром живео је у парохијском дому поред Николајевске цркве где је његов деда службовао. Како је у једном интервјуу признао, био је весело и несташно, али послушно дете. Волео је фудбал, али није волео школу. Омиљена игра у детињству били су му кликери, које је, каже, играо и док је похађао средњу школу.

Ипак, већа страст од тога била му је лопта. Волео је да игра фудбал, па је сатима шутирао лопту на игралишту недалеко од њихове куће. На прву утакмицу Фудбалског клуба Војводина отац га је одвео када је имао осам година. Од тада је фудбал постао његова главна преокупација. Тренирао је у Војводини неколико година, те сањао да ће се тиме професионално бавити. С обзиром да су сви у породици били музичари, његов отац, који је свирао гитару, клавир и виолину, те певао на Радио Војводини, имао је жељу да Саша свира хармонику. Зато му је 1964. године купио хармонику и уписао га у нижу музичку школу. Сате су проводили вежбајући заједно у кући, иако је Саша чезнуо да са другарима игра фудбал. Упркос бројним интересовањима, у основној школи је био одличан ђак. Након завршене основне школе уписао је Гимназију „Јован Јовановић Змај“. У првом разреду гимназије професорка музичког је питала да ли неко од ђака свира неки инструмент, јер је руководство школе одлучило да оснује школски оркестар. Саша се јавио мислећи да ће тако моћи да се „извлачи“ са часова. Међутим, било је управо супротно – на пробе су одлазили након завршетка наставе. Преломни тренутак се десио на часу историје када га је професорка замолила да јој нешто одсвира. Свирао је староградске песме „Тамо далеко“, „На те мислим“, „Што се боре мисли моје“. Одушевио је и професорку и своје колеге. Са школским оркестром је наступао на приредбама и такмичењима. Упоредо са тим, у 17. години је са рођаком и пријатељем основао мали оркестар. Свирали су на рођенданима и породичним слављима, а након једне свадбе уследили су позиви да забављају госте и на другим весељима.

Матурирао је 1973. године и по очевој жељи уписао Правно-економски факултет у Новом Саду. Због све чешћих наступа морао је да се одрекне фудбала, па је у моменту када је требао да бира између пофесионалног уговора с Фудбалским клубом Војводина и музике изабрао ово друго. Успео је да заврши прву и другу годину факултета, али је већ тада знао да жели да се потпуно посвети музици. Признаје да се неколико месеци припремао како да оцу каже своју одлуку. Родитељи су били шокирани, али су након што су их чули како свирају у хотелу „Путник“ у Новом Саду, одлучили да га подрже.

ЛИРА ШОУ И СЛАТКИ ГРЕХ

Отац му је помогао да окупи оркестар и купи неопходне инструменте и пратећу опрему, па је 1977. године основао оркестар Лира шоу. Месецима су наступали у новосадском хотелу „Путник“, а ускоро се за њих прочуло у целој Војводини. Осмишљавали су посебну сценографију, кореографију и песме, па су њихови наступи обиловали шпанским, италијанским, енглеским, мексичким и другим нумерама, али и добром забавом. У њиховом оркестру на почетку су певале Мина Совиљ и Љиљана Декић, а касније им се придружила Спаса из Новог Сада. Специфични су били и по томе што су на наступима носили разне костимима којима су употпуњавали цели амбијент, а како сам Поповић каже, узор су им били Седморица младих. Ипак, 1980. године Спаса је одлучила да се уда, па су се нашли у проблему јер нису могли да нађу одговарајућу певачицу. У хотелу „Галеб“ у Брчком упознали су Фахрету Јахић – Брену, студенкињу која је раније певала рок на журкама. Отпевала је неколико песама у том хотелу и одлучили су да је позву да и даље с њима наступа. Упркос противљењу њених родитеља, Брена се придружила оркестру и при пут су заједно наступили 6. априла 1980. године у Бачкој Паланци. Уследили су наступи у бројним хотелима у Војводини, а након тога позвани су да свирају у београдском хотелу „Таш“. Иако им је понуђен много мањи хонорар у односу на то колико су до тада зарађивали, пристали су јер су желели да у Београду сниме плочу.

Неколико наредних недеља су свако вече пунили хотелски ресторан, а ноћ пре него што су требали да отпутују у Кикинду позвао их је композитор и аранжер Милутин Поповић Захар да дођу у његов дом. Понудио им је песму „Чачак, Чачак“ коју је са својим музичарима и Горданом Лазаревић снимио на касети. Иако им се песма није свидела, одлучили су да је увежбају и одсвирају једне суботе у хотелу „Нарвик“ у Кикинди. Публика је била одушевљена, па су је исте вечери певали још много пута. Пошто је песма добро прошла контактирали су Захара који им је написао још девет песама, па су први албум под насловом „Чачак, Чачак“ објавили 1982. године. Са истом песмом су наступили на „Хит паради“, такмичењу које је организовала Дискографска кућа „ПГП РТБ“ и покупили симпатије присутних. Ипак, њихов наступ није емитован на телевизији, што их је веома разочарало. Преломни тренутак десио се када је Милован Илић Минимакс у својој емисији „Претежно ведро“ из забаве пуштао снимак њиховог наступа својим гостима. Тада је Брена добила надимак „Лепа“, а Лира шоу је и званично постао Слатки грех. Уследили су наступи у хотелу „Југославија“ и други албум под именом „Миле воли диско“. Са њега су се издвојиле насловне песме и нумера „Дама из Лондона“. Почетни тираж тог другог албума био је преко 300 000 примерака и распродат је у рекордном року. У фебруару 1983. године су почели да наступају широм Југославије, а за вече су имали и по две свирке у већим и мањим дворанама у Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији. Публика их је с одушевљењем дочекивала где год би се појавили. Пунили су велике дворане у Београду, Загребу, Сарајеву, Скопљу, Љубљани, а у некима су певали и седам-осам вечери заредом. Лепа Брена и Слатки грех постали су велике звезде у тадашњој Југославији. Два пута су се такмичили на избору југословенске песме за песму „Евровизије“. Први пут 1983. године са песмом „Ситније, Циле ситније“ када је победио Данијел Поповић са песмом „Џули“, а други пут 1986. године са нумером „Мики, Мићо“ када је већи број гласова освојила Дорис Драговић и њена песма „Жељо моја“.

Од 1982. до 1991. године снимили су десет студијских албума, те захваљујући менаџеру Раки Ђокићу, наступали у свим деловима света. Велику турнеју 1991. године по БиХ и Хрватској прекинуо је рат. Брена је престала да пева, а бенд се полако разилазио.

ПРОДУКЦИЈСКА КУЋА „ГРАНД“

После вишегодишње сарадње с Дискографском кућом „ЗАМ“ Поповић и Брена су одлучили да оснују властиту продукцијску кућу под именом „Гранд“. 3. децембра 1998. године на Телевизији „Пинк“ је емитована прва епизода емисије „Гранд шоу“, па се тај датум сматра званичним даном оснивања фирме

ПРИВАТНИ ЖИВОТ

Саша Поповић је рођен 1954. године у Новом Саду. Његов деда, као и дедина браћа су били православни свештеници у истом граду. Са родитељима и сестром Саша је живео у данашњој Пашићевој улици. Одрастао је играјући се у дворишту црквене куће и на игралишту између куће и Угоститељске школе. У раном детињству главна су му преокупација били кликери, а од осме године највећа страст му је постао фудбал. Хармонику је заволео тек у гимназији, тада не слутећи да ће му управо музика постати животно занимање. У Београд је из Новог Сада доселио 1996. године. Исте године је упознао младу певачицу Сузану Јовановић у музичком студију „Земуница“ у Земуну где је снимала спот за песму „Ко ме једном превари“. Након неколико сусрета планула је љубав, а 9. септембра 1996. године Сузана је са Данијелом, сином из првог брака почела да живи код Саше. Након неког времена одвео ју је у једну златару у Новом Саду и рекао јој да изабере заручнички прстен. Сузана је пристала, а венчали су се 1997. године у београдском хотелу „Интерконтинентал“. Осим Лепе Брене, која је била кума на венчању, свадби су присуствовале многе познате личности из света музике, глуме и телевизије. 8. марта 1999. године Сузана је родила ћерку Александру. Иако Данијел није његов заједнички син, Саша не пропушта прилику да напомене да га воли исто колико и своју ћерку. Данијел је завршио факултет у Љубљани и ради као тонац у „Гранду“. Сузана и Саша важе за један од најскладнијих парова на српској јавној сцени.

(Espreso.co.rs)

Препоручујемо

Познати

0 4

ОВО СУ ПОСЛЕДЊЕ ФОТОГРАФИЈЕ САШЕ ПОПОВИЋА У ЈАВНОСТИ: Због болести се повукао, а онда су естрадног мага ухватили овде

01. 03. 2025. у 20:46

Познати

0 1

ВОЛЕЛА ЈЕ САШУ ПОПОВИЋА ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА: Прича најмоћнијег естрадног пара

01. 03. 2025. у 20:20

Познати

0 0

ВОЛЕЛИ СЕ И РАТОВАЛИ: Карлеуша се опростила од Саше Поповића - срце сломљено

01. 03. 2025. у 20:52

Познати

0 3

"ДАЋЕ БОГ И УНУЦИ ДА ДОЂУ" Саша Поповић је ћерки јединици купио стан и имао само једну жељу: "хтео сам да ме обилази под старе дане"

01. 03. 2025. у 20:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације