ОВО ЈЕ ЊЕНА "ПОРОДИЧНА ХИМНА": Гимназија из Новог Сада објавила састав Тее Таировић који је написала са 16 година (ФОТО)

Душан Цакић

25. 06. 2025. у 20:50

ЈЕДНА од најпопуларнијих музичких звезда млађе генерације Теа Таировић поделила је емотивни исечак из монографије Гимназије "Светозар Марковић", школе коју је похађала.

ОВО ЈЕ ЊЕНА ПОРОДИЧНА ХИМНА: Гимназија из Новог Сада објавила састав Тее Таировић који је написала са 16 година (ФОТО)

Фото: Андреја Дамњановић

У објави се налази њен ауторски састав под називом „Породична химна“, који је уврштен у званичну публикацију школе, као сведочанство не само једног времена, већ и уметничке зрелости младе Тее.

Фото: Андреја Дамњановић

Теа у свом саставу пише о породичној повезаности и већ тада се могла наслутити дубина њеног израза, осећај за реч, емоцију и причу.

Теа, која данас пише текстове за себе, али и бројне колеге са музичке сцене, показала је да је таленат за писану реч био присутан много пре естрадне сцене и рефлектора. „Породична химна“ говори о вредностима, одрастању, учитељима и духовном наслеђу – све то кроз стил који је дубоко емотиван, али и изузетно зрео за једну девојчицу од 16 година.

Ово дело младе певачице настало је када је била други разред средње школе и не само да подсећа на прошлост једне од тренутно најтраженијих извођачица, већ и потврђује да се таленат који данас гледамо на великим сценама обликовао још у клупама школе, кроз реченице, емоције и прву искрену љубав према писању. Њен средњошолски састав преносимо у целости:

Фото: Инстаграм/tea_tairovic

- Сваки кутак у овом нашег граду крије неку причу. Свака улица, парк, клупа, па тако и моја школа, идем у други разред гимназије Светозар Марковић. Нема ту, искрена да будем, неких посебних дешавања, први час, други, трећи, па велики одмор, онда опет ред досадних и мање досадних часова и тако укруг. Рутину наруши драмска секција коју похађам или неко друго збивање. Међутим, ова школа за мене има поебну симболику.

- Моја покојна бака, татина мама, била је честита, добра, али неука жена. Свој век је провела скромно живећи, борећи се да обезбеди хлеб себи, својој породици, тачније мом тати, мом стрицу. Са својих 16 година онолико колико ја сада имам, пре тачно пола века запослила се као чистачица управо у овој школи. Запослени су је заволели, па су две године крили њено годиште јер није била пунолетна, дакле она је већину свог живота провела са људима који су пре 50 година основали ову гимназију. Професорима, као и ученицима била је миљеница, неке професорке су је после радног времена звале да и њима поспреми кући. Заједно са гимназијом и она јуе расла, и она се мењала. Уз те људе је схватила колико је образоваје битно, не само због бољег живота, него и због сопственог духа и ширења видика. То животно знање преносила је на мог тату, а он на мене.

- То је та чудна спона између мемне и ове гимназије. То су старе, заборављене оловке са којима се мој тата играо када би их бака донела кући. Можда је она управо маштала о томе да једног дана њена унука седи у Светиним клупама. Можда је суђено. Можда ме управо ова школа изводи на прави пут.

- А шта је са оним дечком који се играо оловкама? Оним мршавим, црнокосим дететом које је у овим просторијама имало први сусрет са клавиром, коме је ова грађевина била храм, а можда и путоказ. То дете је данас човек који је добио ту част да компонује химну гимназије Светозар Марковић коју ће певати генерације. Тако је ова прича добила свој крај.

- Не, не читајте претходну реченицу... Тако је ова прича добила нови почетак. Теа Таировић 2/7.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

(не)COOLTURNI ОСВОЈИЛИ КУЛТУРОМ: Овације за Бојана Маровића и Банета Томашевића на Дорћолу