Познати

СЕЋАЊЕ КОЈЕ НЕ БЛЕДИ: Одржан десетогодишњи помен Маринку Маџгаљу на Новом бежанијском гробљу (ФОТО/ВИДЕО)

Душан Цакић

26. 03. 2026. у 14:50

ДЕСЕТ година након прераног одласка, у тишини и достојанству, данас на Новом бежанијском гробљу окупили се породица, пријатељи и колеге да одају пошту Маринку Маџгаљу, глумцу, музичару и човеку чији осмех и таленат и даље живе у сећањима многих.

СЕЋАЊЕ КОЈЕ НЕ БЛЕДИ: Одржан десетогодишњи помен Маринку Маџгаљу на Новом бежанијском гробљу (ФОТО/ВИДЕО)

Ново бежанијско гробље данас је било место тихог сабирања успомена. Међу првима су на помен стигли најближи, мајка Мирјана Маџгаљ и сестра Љубица, која се ретко појављује у јавности, али је овога пута, са сином, дошла да у миру и тишини ода почаст брату.

Љубица је запалила свећу и дуго стајала крај гроба, тихо разговарајући са присутнима, као да кроз речи оживљава успомене које време не може да избрише. Мирјана је, са достојанством које носи бол мајке, поздрављала све који су дошли да поделе тугу и сећање.

Посебно емотиван тренутак догодио се када је на гробље стигао Огњен Амиџић, дугогодишњи пријатељ и саборац на сцени. Њих двојица су, кроз музику и хумор, обележили једно време као део групе „Фламингоси“, а њихово пријатељство било је више од сарадње, било је братство.

Управо сусрет мајке и Огњена био је један од најтежих тренутака, погледи пуни туге, али и поноса на све што је Маринко оставио иза себе.

Међу окупљенима били су и глумачки пријатељи и колеге: Небојша Илић, Милица Михајловић, Јелена Ђокић и други, који су својим присуством посведочили колико је траг који је Маџгаљ оставио дубок и трајан.

POGLEDAJ GALERIJU

Није било много речи, само погледи, стисци руку и свеће које горе. У тим тренуцима, свако је носио своју успомену на Маринка: неко на сцену, неко на песму, а неко на приватне тренутке које јавност никада није видела. Десет година касније, бол не јењава, али се претвара у тихо сећање, у приче које се преносе и у осмех који се памти.

Подсетимо, Маринко је преминуо је 2016. године, након тешке борбе са раком панкреаса. Болест је дуго крио, носећи је храбро и достојанствено, не желећи да оптерети своје најмилије. Та његова тиха борба, као и ведар дух којим је пленио, остали су део наслеђа које је оставио.

Иако више није међу нама, Маринко остаје присутан у улогама које се памте, песмама које се слушају и пријатељствима која не престају. Десетогодишњи помен није био само сећање на одлазак, већ и потврда да прави уметници никада не одлазе, они остају у срцима људи, тихо и трајно, баш као што је и Маринко остао.