Познати

Да ми је неко рекао, не бих веровао: Бојан Бјелић искрено о прошлости и будућности, повратку у ново време, али са старом емоцијом (ФОТО)

Душан Цакић

17. 04. 2026. у 18:10

ПОСЛЕ 12 година проведених далеко од очију домаће јавности, негде између канадских улица и тишине која уме да преиспита човека, певач Бојан Бјелић вратио се тамо где је све почело, међу публику која га није заборавила.

Да ми је неко рекао, не бих веровао: Бојан Бјелић искрено о прошлости и будућности, повратку у ново време, али са старом емоцијом (ФОТО)

Није било великих најава, ни агресивних кампања. Само један повратак, тих, али снажан.

- Да ми је неко пре шест месеци рекао да ћу поново наступити у Београду, искрено не бих му веровао- каже Бјелић за "Вечерње новости", готово као да и сам још увек сабира утиске. У његовом гласу нема еуфорије, али има нечег много вреднијег, сигурности да није погрешио што се вратио.

Иако је био физички далеко, његове песме су, како сам каже, остале ту.

- Моје песме су преживеле све, и време и моје одсуство. То је највећа награда коју један певач може да добије - додаје, подсећајући на хитове који су обележили једну еру, од „Духа из бомбоњере“ до „Црвене чипке“ и дуета „Експресно“.

Ипак, уместо да се врати на исти начин на који је некада градио каријеру, Бјелић је одлучио да направи корак у страну и дубље у себе.

Акустичне верзије песама „Пролазна криза“, „Остави ме“ и „То није љубав“ нису само нови аранжмани, оне су, како објашњава, његов лични поглед уназад.

- То су песме које су обележиле мој пут. Хтео сам да их оголим, да им дам нову емоцију, да публика чује оно што сам и ја осећао док сам их певао - прича Бојан.

Док говори о сцени данас, не звучи као неко ко је огорчен или разочаран.

- Увек је постојала конкуренција, само је сада већа. И мислим да је то добро. Што више људи, више избора, више музике.

А онда додаје оно што га, можда, највише издваја:

- Сујета не треба да постоји. Нико никоме не узима хлеб. Сви смо у истом послу.

У времену када су медијски сукоби постали готово уобичајени део естрадне сцене, Бјелић остаје по страни. Не зато што нема шта да каже, већ зато што бира како ће да каже.

- Никада нисам улазио у препуцавања. То није мој начин. Увек сам се трудио да поштујем људе, и мислим да ми се то вратило кроз мир који имам.

Ипак, не искључује могућност да стане у одбрану себе.

- Ако ме неко нагази, одговорићу. Али увек као човек. Без увреда, без преласка границе - закључио нам је певач.

И можда је управо у томе суштина његовог повратка. Не у великом спектаклу, већ у тишини из које долази неко ко зна ко је, шта је било и шта жели да буде.

Бојан се није вратио да би доказао нешто другима. Вратио се да подсети и себе и публику, да добра песма, као и искрен уметник, никада заиста не оду.