НАД БЕЧОМ НИ ДРОН НЕ СМЕ ДА НАДЛЕТИ: Јубиларно 70. такмичење за „Песму Евровизије“ у знаку строгих мера безбедности

Бојана Јовановић

13. 05. 2026. у 18:08

Овогодишње, 70. јубиларно издање „Песме Евровизије“, које се одржава од 12. до 16. маја у бечкој дворани „Штатхале“, због високих тензија и контроверзи које га прате обележено је строгим безбедносним мерама и ригорозним контролама, као и рестрикцијама кретања, а све то уз учешће ФБИ!

НАД БЕЧОМ НИ ДРОН НЕ СМЕ ДА НАДЛЕТИ: Јубиларно 70. такмичење за „Песму Евровизије“ у знаку строгих мера безбедности

Thomas Ramstorfer / APA / Profimedia

Управо ово такмичење сматра се једним од најкомплекснијих у новијој историји, са буџетом од око 16 милиона евра, а занимљиво је да због свега поменутог нема ни традиционалних прес-конференција и уобичајених дружења са делегацијама. Иначе, пресудан фактор за одабир Беча био је његов огроман хотелски капацитет, јер су други градови, попут Инсбрука, имали логистичке проблеме са гардеробама за извођаче.

Занимљиво је да је ове године у Бечу уведено "нулто гласање", односно нови систем назван Rest of the world (остатак света) у ком гласање почиње готово 24 сата пре самог финала. То значи да фанови из Америке или Аустралије могу да гласају за свог фаворита и пре него што пренос почне, што би могло драстично да промени табелу. Уз то, од 2026. у Бечу је смањен број гласова по особи са 20 на 10, како би се спречиле манипулације, а стручни жири се вратио и у полуфинала.

Такође, једини је град који је угостио два велика евровизијска јубилеја – 60. годишњицу (2015, када је наша Бојана Стаменов остала упамћена као један од фаворита публике, завршивши на 10. месту) и сада 70, а први пут је био домаћин „Песме Евровизије“ 1967. у царској палати Хофбург. С обзиром на то да се главни град Аустрије увек труди да Евровизију представи као "културни догађај", 2015. на отварању су свирали чланови Бечке филхармоније, спајајући класичну музику са поп спектаклом.

На снази је строга забрана уношења било каквих торби (чак и најмањих ташни) у дворану „Штатхале“, а дозвољени су само мали лични предмети у провидним кесицама величине А6 папира

Чврсто се држе Бечлије споне са културом и сада. Сцена коју је дизајнирао Флоријан Видер инспирисана је уметничким покретом Бечке сецесије и Густавом Климтом, симболизујући прекид са старим конвенцијама. Централни део бине чини огромна ЛЕД површина у облику закривљеног листа, која представља "нове почетке" и креативни простор Европе, а Зелена соба (Грин рум) дизајнирана је по узору на традиционалне бечке кафане.

На овогодишњем такмичењу први пут се приликом преноса користи систем АРРИ Алекса 35 синематик лајв камера (укупно 27 од 28 њих) како би пренос имао филмски изглед. За разлику од неких ранијих година где је бина била високо изнад људи, сада је ниска и интегрисана са публиком, што доприноси атмосфери као на рок концерту.

Thomas Ramstorfer / APA / Profimedia

 

Према подацима ЕБУ-а (Европске радиодифузне уније), карте за догађај купили су фанови из рекордних 75 земаља, укључујући САД, Аустралију и Канаду. Процењује се да ће такмичење генерисати око 57 милиона евра директне економске користи за град, док се вредност медијске изложености процењује на чак 730 милиона евра.

Интересантно је да је, поред физичке безбедности, ФБИ формирао наменски тим у Њујорку који 24/7 прати потенцијалне сајбер нападе на системе за гласање и емисиону инфраструктуру ОРФ-а (аустријска национална јавна радиотелевизија). На снази је строга забрана уношења било каквих торби (чак и најмањих ташни) у дворану „Штатхале“, а дозвољени су само мали лични предмети у провидним врећицама величине А6 папира. Летење дроновима је строго забрањено у кругу од 1,5 км око званичних локација.

HELMUT FOHRINGER / APA / Profimedia

 

Иначе, Беч и Евровизија имају дугу и прилично драматичну историју. Ово је један од ретких градова који је био домаћин у три драстично различита раздобља такмичења, а сваки пут је то донело неку велику промену или омањи скандал.

Први пут је био домаћин „Песме Евровизије“ 1967. године у царској палати Хофбург, у црно-белом свету смокинга и балских хаљина. То такмичење је остало упамћено по највећем гафу водитељке, Ерике Вал, у историји. Она се збунила током гласања и прогласила победника пре него што је последњи жири уопште дао гласове. Када је схватила грешку, покушала је да се исправи на три језика, али је настао потпуни хаос у преносу. Те године први пут је победила представница Уједињеног краљевства, Сенди Шоу са песмом Puppet on a String, која је наступала боса, што је тада представљало велики скандал за конзервативни Беч.

Контроверзе и повлачења

Мада се „Песма Евровизије“ 2026. одржава у знаку слогана United by music (уједињени музиком) то, изгледа, није случај. Због учешћа Израела на такмичењу, упркос рату у Гази, пет земаља (Холандија, Ирска, Шпанија, Словенија и Исланд) одбија да преноси такмичење у знак протеста. Као једна од земаља „Велике петорке”, односно главних финансијера догађаја, Шпанија је први пут у историји повукла подршку и пренос. Такође, у децембру прошле године швајцарски победник из 2024, Немо, вратио је свој пехар у знак протеста због учешћа Израела, што је преседан у историји такмичења.

Након готово 50 година паузе, Евровизија се вратила у главни град Аустрије 2015. захваљујући победи Кончите Вурст. Те године Беч је постао светска вест јер је градска управа увела привремене семафоре на којима су уместо једне фигуре стајали истополни парови који се држе за руке или љубе. Постали су толико популарни да су неки од њих остали трајно. Исте године први пут су укључили међународни знаковни језик у пренос.

Такође, Беч је историјско место у ком је Аустралија први пут наступила на Евровизији (као специјални гост за 60. годишњицу), што је касније постало стална пракса. Те године је и Аустрија ушла у историју, али по лошем, јер је први пут извођач земље домаћина такмичења завршио са "нула поена" на крају такмичења.

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар орешника и сармата може да уништи читав НАТО у Европи

РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи

КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).

13. 05. 2026. у 12:29

НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ! Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

"НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ!" Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

ПОЗНАТИ руски редитељ и пропагандиста Карен Шахназаров рекао је да Русија не може да победи Украјину, да је противник прејак и да је у интересу Русије да што пре оконча рат.

11. 05. 2026. у 19:09

Коментари (0)

ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart