Познати

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 7.000 СТРАДАЛИХ ДУША: Филм о заробљеницима у Великом рату

Бранко Рајчевић

27. 06. 2020. у 10:35

СТРАДАЊЕ око 90.000 српских заробљеника током Првог светског рата у аустроугарским логорима на подручју данашње Чешке, од којих се њих 7.000, никада није вратило кућама, тема је играно-документарног филма "Седам хиљада душа", који ће бити премијерно приказан, у недељу, 28. јуна (16.05), на РТС 2. Документарац који као редитељ и сценариста потписује Сањин Мирић, осветљава једну мало познату трагедију, међу многим из Првог светског рата. Гробница у Јидриховцима у Чешкој Републици је једна од највећих гробница српских војника.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 7.000 СТРАДАЛИХ ДУША: Филм о заробљеницима у Великом рату

Пред нама је страдање ратних војних заробљеника, који, како је наглашено у филму, самом чињеницом заробљавања не престају бити часни војници, што је супротно изреченим а најчешће неисказаним ставовима појединих интелектуалца, да они који не погину за отаџбину или као победници не умарширају у Београд и Србију, нису ни достојни сећања. Овим филмом се између осталог и обасјава судбина мученика који су страдали у заробљеничким логорима на просторима некадашње Аустроугарске и Немачке, у овом случају Чешке. Логорске дане сви они живели су исто онако тешко као и заточеници у немачким или усташким логорима смрти током Другог светског рата.

Прича је заснована на сведочењима преживелих заробљеника, расутим у разним архивама и документима, како самих заточеника и њихових земаља учесница у рату, тако и на аустроугарској и немачкој ратној документацији из Првог светског рата. Као сведоци се појављују и потомци Чеха чије су породице или рођаци били настањени у близини логора, а који су често ризиковали помажући логорашима, међу којима је било и деце и стараца довођених из крајева превентивно "очишћених" од становника. Као сведок појављује се и логорски лекар који је оставио драгоцене фотографије заробљеника и сцена из логорског живота. У филму су дате и трагичне судбине аустроугарских војника, очева, мужева и рођака чије су породице биле настањене у околини логора.

Мало се зна, или се често заборавља, како су САД у Први светски рат ушле тек 1917, а да су дотле разне хуманитарне организације обилазиле заробљеничке логоре и помагале заточеницима. Тако су српске заробљенике америчком фудбалу учили припадници америчке хришћанске организације, као и читању, писању и музицирању.

Документи и сведоци говоре и о страшним епидемијама пегавог тифуса у логорима, затим несташицама хране, батинањима до смрти српских заробљеника због и најмање ситнице. Посебно је осветљена трагична судбина болесника који су у логорским болницама потписивањем примирја, након повлачења логорских лекара и медицинског особља, били остављени на милост и немилост.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације