ТВ КРИТИКА: Приче са коридора

КРАЈЕМ недеље почело је снимање дугометражног документарно-играног филма, под радним насловом "Пут живота - Коридор 92", у режији Слађане Зарић и копродукцији Радио-телевизије Србије, Радио-телевизије Републике Српске и "Застава филма", на тему херојске битке у којој су се 1992. године саставили Источнобосански и Крајишки корпус Војске Републике Српске и тиме отворили коридор између два силом раздвојена дела српске територије на тлу бивше БиХ. Слађана Зарић, позната као ауторка документарно-играног диптиха "Приче са Кошара и Паштрика", најгледанијег домаћег телевизијског дела прошле године, каже о свом новом пројекту:

Фото: З. Јовановић

- Све оно што смо годинама слушали биће дочарано сликом. После "Прича са Кошара" ово су на неки начин "Приче са Коридора" - рекла је она на почетку снимања у Сремској Митровици. - Хронолошки, филм почиње 3. марта 1992. када су регуларне трупе хрватске војске прешле мост између Славонског и Босанског Брода, чему следи ужас у Сијековцу, убиство 32 војника ЈНА из војне поште Врање и страдања недужних цивила у Оџаку и Дервенти, а затим окупација Модриче и пресецање везе између Бањалуке и Посавине.

Та инвазија хрватске војске створила је нову, неподношљиву ситуацију: између осталог, обустављена је и достава медицинског кисеоника из Београда (вољом светских моћника заведена је управо тада и "зона забране лета" над Босном), која је за последицу имала смрт 12 бањалучких беба у инкубаторима. Ово је створило огромно огорчење у српском народу, који се на крају масовно подигао и најурио Хрвате у Саву, а затим натраг, у "лијепу њихову". Све се то видело у једном другом, потресном документарном филму, под насловом "Дах живота", који је 2013. снимила бањалучка ауторка Сњежана Брезо (награда за најбољи документарни филм на филмском фестивалу "Фингал" у Даблину). Сада цела ова трагедија постаје део ширег историјског контекста и саопштава истину о општенародној борби за опстанак, по херојству равну оној на Кошарама и Паштрику. И то треба да буде једна херојска, хомерска прича у духу документарно-игране филмске драме, у чему је ауторка Зарић већ пронашла свој особени стил.

- Та битка није била само за кисеоник за 12 беба, већ је то био кисеоник за цео западни део Републике Српске - додаје Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина 1992-1995.

- Речју, била је то битка за бити или не бити српског народа на овом простору - каже Зарићева. - У техничком смислу овај филм је много тежи него "Приче са Кошара" јер је овде комплетна војска, тенкови, амфибије и мноштво опреме, али постоји и велика воља да овај филм завршимо - закључује редитељка. Горан Иконић, директор Војнофилмског центра "Застава филм", изјавио је да ће филм бити потресно сведочење о бриљантној акцији Војске Републике Српске, потпуно истинита прича без икаквих политичких примеса о пробоју коридора, којим су спојени исток и запад Српске.

По свему судећи, "Коридор 92" има шансе да буде пун погодак када је реч о тзв. националним темама у српском филму, које држава жели да стимулише и промовише. Све ово је још један доказ да новија српска историја обилује оваквим светскоисторијским збивањима, али фонд за то намењених (не малих!) средстава, којим газдује Филмски центар Србије, не учествује ни у овој копродукцији. За сваку похвалу је што су Република Србија и Република Српска имале довољно разумевања за ауторке као што су Зарићева и Брезова, али се и даље питам зашто га нема ФЦС, српска државна агенција за филм, него промовише филмове о наводним "српским ратним злочинима" и фаворизује њихове ауторе?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације