ЕПСКА САГА О ВРАЊУ: Ускоро почетак снимања серије "Нечиста крв" и филма "Хаџијино звоно"

ПОЧЕТАК снимања серије "Нечиста крв" и филма "Хаџијино звоно", који су засновани на књижевном опусу Борисава Боре Станковића, заказан је за 12. август у Рипњу, подно Авале.

Фото: Г. Јовић

Планирано је да снимање траје 84 дана, а очекује се да ће публика у овим остварењима уживати идуће године. Ускоро ће агенција "Пајпер", која већ пет месеци ради опсежан избор за глумачку екипу, обелоданити ко ће оживети Софку, Миткета, Коштану, Хаџи-Трифуна, Ташану и остале живописне Борине ликове. Најављено да ће се, поред реномираних српских глумаца, испред камера наћи и њихове колеге из Албаније, Грчке, Турске, као и сасвим нова лица српског и регионалног глумишта.

Познати сценограф Миленко Миле Јеремић и његов тим већ седам недеља, подно Авале, стварају раскошну сценографију старог Врања из 19. века. Убрзано настају читав град и низ пратећих објеката, укључујући Хаџи-Трифунову кућу, градски хан, трг са пијацом, сахат-кулу, магазу, џамије, путујуће луткарско позориште...

Филм "Хаџијино звоно" настаје у продукцији београдске куће This and That Productions, док у продукцији серије "Нечиста крв" учествује и Радио-телевизија Србије, а све уз подршку Филмског центра Србије и MEDIA програма.

Сценарио за серију написао је славни синеаста и уредник "АБЦ студија" у Њујорку Војислав Воја Нановић (1922-1983). Још током прве половине седамдесетих година прошлог века, док је живео у САД, Нановић је приповетке, драме и романе чувеног српског писца Боре Станковића повезао у разгранату породичну сагу која обухвата период од 40 година. Поред незаобилазног романа "Нечиста крв", у чијем средишту је трагична судбина лепе Софке, грађа за сценарио обухвата драме "Ташана", "Коштана" и "Јовча", збирку приповедака "Божји људи"... Нановићев сценарио од десет епизода једно време је био изгубљен, али је редитељ Милутин Петровић успео да пронађе последњи примерак из осамдесетих и тако га спасе од заборава и нестанка. Истакнута сценаристкиња Милена Марковић адаптирала је три прве епизоде и сценарио за филм о Софкином претку Хаџи-Трифуну, док су на преосталим епизодама радили млади сценаристи Дејан Прћић (од четврте до десете епизоде) и Катарина Митровић (четврту и пету епизоду).

Традиционалне ноте југа Србије у савременим аранжманима компоноваће Алекса Ранђеловић. Серија "Нечиста крв" имаће десет епизода, а првих пет режира управо Милутин Петровић, који потписује и режију филма "Хаџијино звоно". Завршницу серије режира млади Горан Станковић, познат по серији "Јутро ће променити све", који за "ТВ новости" открива зашто се прикључио снимању епске саге о старом Врању.

- Пре свега ме мотивисао значај Борине књижевности и утицај који има на мене, потом и феноменалан начин на који је Воја Нановић уклопио сва Борина дела, а на све то Милутин Петровић, који је пожелео да овај пројекат урадимо заједно. Велика ми је част да сам део таквог тима - истиче ретитељ Горан Станковић.

На наше питање колико је дубоко и велико дело Боре Станковића, везано за неку давну епоху, приступачно нашем времену, Станковић каже да се јесу промениле историјске околности, али да се људске чежње, пориви, мане и све оно тајно што покушава да се сакрије нису променили. То је оно што нам дозвољава да се и данас саживимо са тим јунацима.

МЛАДОГ редитеља, Горана Станковића, који се у Србију вратио после завршених постдипломских студија у Лос Анђелесу и потписао запажена филмска дела, и кратке и дуге документарне форме, према чему има посебан афинитет, питамо о "читању" дела најаутентичнијег приповедача старог Врања и понирања у дубине његових ликова.

Шта је, по вашем мишљењу, усуд "нечисте крви" - пропаст угледа и осипање богатства, насиље у породици, задата улога жена у друштву, пролазност лепоте и младости...?

-У крви се налазе гени наших предака, и у том запису постоје ствари које су њихов дар, али исто тако ствари које нас терете. У причи "Нечисте крви" на јунацима је да ту крв очисте зарад себе и својих потомака. Управо је у томе и највећа неизвесност, да ли ће у томе успети или не.

Како ћете представити Софку - младу жену која је другачија, самосвесна и издвојена својом посебношћу из окружења у којем живи?

- Софка је разапета између свог нагона за пожудом и нагона за чедношћу, и између те две крајности одвија се њена драма. Она своју улогу прихвата стоички и њена жртва се може поредити са јунакињама античког доба.

Можете ли упоредити амерички систем и идеологију са оним који приказује Бора Станковић? Односно, колико Врање 19. века подсећа на Дивљи запад?

- Пошто је америчка кинематографија креирала један мит о свом постанку и том времену, не знам зашто ми не бисмо направили наш. Зашто ово не би била једна интригантна прича о "Дивљем истоку"?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације