ЖИВЕО ЈЕ СТИХОВЕ И ПРЕ НЕГО ШТО ИХ ЈЕ ЗАПЕВАО: Глумац Милан Марић о улози Томе Здравковића

Јелена БАЊАНИН

22. 08. 2020. у 16:30

УМЕТНОСТ и уметници, ако су прави, ту су да сведоче.

ЖИВЕО ЈЕ СТИХОВЕ И ПРЕ НЕГО ШТО ИХ ЈЕ ЗАПЕВАО: Глумац Милан Марић о улози Томе Здравковића

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

Глумац Милан Марић, иако млад (рођен је 31. јула 1990), у такве се сврстава - и по глумачкој вештини и по ставу. Довољно је само погледати први велики биографски филм у његовој каријери - отелотворење руског дисидентског писца Довлатова, који је, умногоме захваљујући Марићу, овенчано Сребрним медведом у Берлину. Стварне, историјске личности упечатљиво је одиграо и у позоришту - обе у вези са младобосанским покретом - Гаврила Принципа у комаду "Мали ми је овај гроб" и Данила Илића у представи "Змајеубице", као и у филму "Бранио сам Младу Босну".

И пре него што је дипломирао на Факултету драмских уметности, у класи професорке Биљане Машић 2013. године, заиграо је у неколико представа - "Иза решетака", "Радници умиру певајући", "Сумњиво лице", те у поставци Оливера Фрљића која је узбуркала овдашњу јавност - "Зоран Ђинђић". По дипломирању постао је стални члан Југословенског драмског позоришта и заиграо у много серија - од оних генерацијских попут "Јутро ће променити све", до све популарнијих криминалистичких какве су "Беса" или "Државни службеник", у којој има главну улогу. У похвале његовој вештини треба убројати и што је за улогу у серији "Немањићи" научио да јаше и барата мачем, а за улогу у "Довлатову" савладао руски језик за три месеца.

У четврту деценију живота Милан Марић закорачио је у лику легендарног певача Томе Здравковића (1938-1991). Иако ће му глас у играном филму "Тома", као и потоњој серији, позајмити професионалац, да би сведочио о животу највећег боема југословенске народне музике и могао да уђе у, и под, кожу Томе Здравковића, Марић је дуго увежбавао и певање и свирање.

- Већ месецима се припремамо, јер осећамо велику одговорност. Доносимо причу о животу малог човека из провинције, који временом израста у великог уметника и улази у легенду као симбол једне епохе - каже, у интервјуу за "ТВ новости", Милан Марић. - Током припрема прегледали смо обиље материјала о Томи, јавно доступног, и из приватних архива. Разговарали смо са много његових колега, пријатеља, чланова породице, поштовалаца. Посебан део припрема односио се на маску и костим, али подједнаку пажњу смо посветили и лекторским и музичким припремама. Иако ће људима у први мах бити важно да оцене колико личим на Тому, мој задатак је много више од тога. Као што сте формулисали, ја морам Томи да уђем и под кожу па да гледаоцима покажем његова унутрашња стања, промене, мисли и осећања. Веома је узбудљиво, јер је раскош Томине музике управо одраз његовог емотивног богатства.

* Колико је вашем личном укусу и музичком избору блиска музика на коју се пројекат "Тома" ослања?

- Не сећам се да сам упознао икога са наших простора а да му Томина музика није блиска. Са њом се овде одраста, уз њу се чезне, воли и пати.

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

* Тома Здравковић је евергрин народне музике, чије дело је обележило једну епоху, а и данас живи. Шта за вас представља Тома?

- Био је аутентичан, благ, романтичан. Уметник који је својом музиком обрисао границе простора и времена.

* Многи су сагласни у ставу да не постоје лепши стихови народне музике од оних које је осмислио Тома Здравковић, који је редак аутор међу певачима. Како су вас његова маштовитост и ауторски печат инспирисали?

- Тома је био аутор својих песама, као и композитор и писац текстова. Можда је то један од разлога зашто му се верује када пева о животу од кога је уморан, о кафани која му је судбина, женама за којима чезне... Он је своје стихове живео и пре него што их је запевао.

* Која вам је најдража Томина песма или стих и зашто?

- "Ево већ је јесен, а тебе још нема..." Јер сви чувамо неку неиспричану причу, те летње љубави, та тужна лета...

Милан Марић као Тома и Тамара Драгићевић као Силвана / Фото Александар Летић

* У фокусу "Томе" су и урбане легенде о Здравковићу и о познатима из осамдесетих година прошлог века. Како ви, рођени 1990, гледате на тај период?

- Тома је рођен, живео је и прославио се у Југославији. У то време, спорије се, чини ми се и темељније, градила каријера. Организоване су велике концертне турнеје и музички фестивали широм земље. Постоје бројна сведочанства о интензивном дружењу и догодовштинама из тог времена, од којих ћемо ми неке обрадити у филму. Симболично, Томина смрт коинцидира са крајем Југославије и оним што је та земља представљала. Остале су успомене.

БУНТОВНИК КОЈИ ЈЕ ОСТВАРИО ЈУГОСЛОВЕНСКИ САН

Фото: Архива "Новости"

СЦЕНАРИО нуди и мотиве побуне против крутих форми уређеног социјалистичког друштва са наметнутим разликама између урбаног и руралног, те културног и естрадног као аутентичног и лажног. У оваквом "читању" Тома није само кафански боем већ на неки начин бунтовник?

- Тома је својим ексцентричним животним стилом свакако провоцирао тадашње друштво, и у том смислу јесте био бунтовник. Али њему се пре тога десио "југословенски сан" - сиромашни, талентовани момчић из провинције је добио шансу и успео да се вине у звезде, да постане славан, да пева Титу.

* Најлепши двојац народне музике управо су Тома Здравковић и Силвана Арменулић. Како ви доживљавате њихово пријатељство?

- Силвана и Тома су имали посебну врсту блискости, она је прва препознала Томин таленат и помогла му да се афирмише. Били су пријатељи, сарадници, инспирација и подршка једно другоме.

* Која је још од многобројних личности из Здравковићевог окружења на вас оставила снажан утисак?

Фото Архива Новости

- Многи људи вероватно не знају да се Тома блиско дружио са Зораном Радмиловићем и Миком Антићем. Мика је чак говорио поезију на Томиним концертима. Ипак, овај тројац је највише времена заједно провео дружећи се у кафани.

* Кафана је раније важила за место окупљања глумаца, спортиста, певача, речју елите. Постоји ли таква институција кафане данас?

- Аутентичних кафана је данас мање, али су и даље омиљено место окупљања. У кафану се иде на народњаке, пијанство, дерт. Баш зато што се у кафани бришу разлике и данас је воле људи свих генерација и професија.

* Познато је да је Тома живот провео као кафански боем. Шта је некада значило бити боем, а шта је данас од тога остало?

- Боемштине има у сваком времену, мада је у савременом свету вероватно већи изазов одрећи се конформизма, него што је то било у Томино време.

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“