БИО САМ ГЛАДАН, ТЕ КИФЛЕ МУ НИКАДА НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ: Џејев друг из детињства поделио емотиван статус о покојном певачу

ОД КАКО је у недељу преминуо Џеј Рамадановски, људи не престају да се сећају анегдота везаних за сусрете са њим.

Фото: Принтсцреен

Све те анегдоте имају нешто заједничко, показују каква је људска громада био покојни певач. Дорћолска "бараба", мангуп, шмекер, онако "од мила" називан, имао је велику душу и знао да цени права пријатељства. Онима које је ценио, остајао је веран друг до краја. Никада није заборављао добро које му неко учини.

То показује и статус његовог пријатеља из детињства који преносимо у целости:

- Гледам малопре Џеја, Бог душу да му прости, у некој старој емисији "Балканском улицом" и размишљам како да без патетике опишем моменат када сам престао да га гледам као певача већ као једну дивну, емотивну мучену душу.

Не, нећу писати о нашем првом сусрету сада већ давне '91. године у "Великој Србији" надомак Ваљева када смо стицајем околности седели за истим столом поменуте кафане у којој је он био звезда вечери.

Он певао, друштво и ја пили, повремено нам се у паузама придруживао да мало одмори, баци коју реч са нама и то је то, ништа битно.

Нећу ни писати да сам се тада замало растао од тадашње девојке, а садашње ми жене јер сам "на Џеја" уместо са њом отишао са другарицом на коју је ова моја била жестоко (руку на срце са разлогом) љубоморна, то је већ нека друга прича.

Ова прича се дешава неких двадесетак година касније.

Долазим испред једног клуба на Дорћолу по странку.

Тих година сам још увек радио као таксиста.

Из клуба излазе Џеј и још неки лик.

Поздравише се, загрлише и лик уђе у ауто, а Џеј се врати назад у клуб.

- Има ли посла, бла, бла - знате како већ почиње причу неко ко жели да разговара са вама...и начесмо причу.

Врло пријатан човек, миран, кроз разговор се види начитан и образован.

Причамо, а ја размишљам како ми човек баш некако не иде уз Џеја и његову екипу.

Стигосмо и до тога.

- Ево вечерас дођох са неким друштвом до клуба иако немам баш обичај да идем по клубовима. Попили по неко пиће и кренусмо кући.

У пролазу сасвим случајно налетим на Џеја у неком његовом, повећем веселом друштву.

Право да вам кажем, размишљао сам да ли да му се јављам пошто нисам био сигуран да ли ће ме се уопште и сетити јер смо заједно ишли у основну школу а то је било пре сто година. Кад ме је видео, одушевио се. Пришао, загрлио ме и поздравимо се што се оно каже као стари другари. Ја му се извиним и кажем да треба да идем, али шипак, нема шансе.

Не да ми.

И шта ћу, останем са њима, реч по реч, пиће по пиће и у једном моменту каже Џеј целом том друштву:

- Лако је мени данас да имам много пријатеља када сам направио нешто од свог живота. Има ту много правих а има и лажних. Али видите овог човека - показујући руком на мене, а ја размишљам шта ли ће сада да каже - он је мој пријатељ из основне школе. Тада сам био само мали циганин из одељења, дете разведених родитеља које живи са бабом. А баба нема кинту да ми да за ужину. Више био гладан него сит. Е видите, овај овде човек ако има кифлу он је подели са мном. Ни он често није имао, али кад има подели. А многа друга деца су ме избегавала. Ко воли цигане, па још сиротињу - и насмеја се, а насмејаше се и они из друштва. Онда поново настави озбиљно:

Foto: Фото документација Борбе

POGLEDAJ GALERIJU

- Ја му те кифле никада нисам заборавио и бићу му вечити дужник због њих".Мене жив срам поједе што сви они људи гледају у мене, па почех причу да окрећем на шалу, ал' овај мртав озбиљан па ми то баш и не пође за руком. А нисмо се ми после основне школе ни дружили јер нас је живот одвео на различите стране и ја се тога са кифлом и не сећам, али ето њему је то нешто остало урезано чим је то поменуо. Гледам га засузиле му очи па ме загрли онако пред свима.

Немој бре Џеки да црвеним пред људима, пусти кифле и ко је шта коме дао, кажем му ја али џаба, он је још десет минута причао о кифлама и мени и основној школи. Онда смо некако окренули тему, разговарали и попили још по коју, испратио ме до ваших кола и ето. И не могу да верујем да још увек памти кифле из основне школе.

Искрено да вам кажем, верујем да би их и ја целога живота памтио да сам на његовом месту, рекох му.

Ето, кроз ту кратку, ноћну вожњу сам формирао неко своје мишљење о Џеју, колико год оно било погрешно или не, и касније сам у свакој његовој песми чуо бар делић душе тог, на много начина одбаченог детета животом израњаваног срца које га је на крају и одвело на пут ка звездама.

И ево унапред се извињавам ако ово некоме звучи патетично или овако или онако, али ја боље од овога једноставно не умем да напишем како год да било... - пише у статусу.

Џеј Рамадановски преминуо је у недељу, 6. децембра, у 56. години у свом стану на Дорћолу.

Препоручујемо

Познати

0 8

СПАВАЈ ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ, А МИ ТЕ НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ: Ацо Пејовић, Аца Лукас и Саша Матић упутили последњи поздрав Џеју (ФОТО)

09. 12. 2020. у 08:23

Познати

0 2

СРПСКИ ФРЕНК СИНАТРА: Џеј је певао 1995. на венчању легендарног Моке Славнића

09. 12. 2020. у 13:46

Познати

0 0

ПРАВИ ПЕВАЧ ЗА МОЈУ СВАДБУ: Тренер Ненад Лалатовић био је комшија Џеју на Дорћолу

09. 12. 2020. у 12:33

Познати

0 7

ХТЕО ДА ОДЛОЖИ СНИМАЊЕ ДОК НЕ СКИНЕ СТОМАК: Последње медијско појављивање Џеј је имао пре две недеље, у емисији Весне Дедић

09. 12. 2020. у 11:42

Познати

0 3

ДЕЛИЛА САМ ГА СА СВИМА: Џејовој бившој супрузи Нади уопште није било лако у браку

09. 12. 2020. у 10:31

Познати

0 4

ПУЦЊАВА У КАФАНИ НА САЈМУ: Горан Бреговић је највише волео да излази са Џејом

09. 12. 2020. у 09:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације