ЛЕЖАЛА САМ НА БЕТОНУ БЕЗ РУКЕ СВА КРВАВА: Водитељка Деа Ђурђевић отворила душу две године након стравичне несреће коју је преживела

Novosti online

10. 02. 2021. у 22:14

КАДА сам лежала на леденом бетону, без руке, сва кравава, у мислима су ми били само мој Младен, моја мајка и бака. И све оно што им нисам рекла, а волела бих да јесам. И сву своју снагу сам усмерила на то да преживим и да их видим. Ништа друго – прича Деа Ђурђевић, новинарка и водитељка Јутарњег програма „ТВ Пинк“, тачно две године после стравичне саобраћајне несреће у којој јој је аутобус откинуо руку.

ЛЕЖАЛА САМ НА БЕТОНУ БЕЗ РУКЕ СВА КРВАВА: Водитељка Деа Ђурђевић отворила душу две године након стравичне несреће коју је преживела

фото: Инстаграм

Од тог момента се све променило. Како каже, постала је свесна да сви занемарујемо оно што је најважније, а то је породица. Подразумевамо одређене људе и некако мислимо да ће они увек бити ту, да могу да поднесу нашу фокусираност на велике животне циљеве, а заправо су баш ти људи које подразумевамо најважнији.

- Сада видим свет мало другачије. Имам велику срећу да имам много више пријатеља него што сам мислила и то ми је ова несрећа показала. И сад знам да препознам прави моменат јер сваку ситуацију која ме задеси, било на пословном или приватном плану сагледам из угла да све може сутра да нестане и знам шта ми је вредно нестајања, а шта не.

Док је лежала у болничкој постељи каже да није схватала колико је опасна и тешка ситуација у којој се налазила. То тек види сада, када размишља о томе или разговара са људима о неким ситуацијама из интезивне неге ВМА.

- Имала сам 21 операцију, три клиничке смрти, више од 100 успављивања... Била сам 24 сата на морфијуму и толико је болело да сам и поред тога примала лекове против болова. Нисам могла да се померим од свих повреда и ломова које сам имала. Мој посттрауатски синдром је био јако интезиван и због тога сам често проводила време са психијатром – прича Деа (35).

Фото Instagram/deadjurdjevic_official

Ипак, жеља за животом је победила. На њеној страни били су феноменални доктори, породица, пријатељи и много људи које на познаје, али је како каже, осећала да тај тим не може да изгуби.

- Била сам срећна што сам жива. Без обзира на стање у ком сам се налазила. И хтела сам да сви око мене буду срећни због тога. Фокусирала сам сву своју снагу на борбу и нисам хтела да је трошим на непотребна размишљања или туговање. Није било места за то, као што није било места за тужне и уплакане у мојој соби. Нисам хтела да ми оставе тугу и оду. Јер, знате, на крају дана ја остајем сама тамо – каже.

Данас, две године после несреће, живи пуним плућима без обзира на околности.

- Сви говоре о корони и како су депресивни због тога. Ја сам преживела и горе. Морамо да нађемо позитивну ствар у свему што је негативно око нас и да нађемо начин да напредујемо.

Како каже, сада јој је много теже да обавља неке послове јер је особа са инвалидитетом, али је пронашла начин начин да ситуацију преокрене у корист свих особа са инвалидитетом и учесника у саобраћају.

- Основала сам Удружење „Будимо безбедни“ које се бави безбедносном културом. Циљ нам је да едукацијама и личним судбинама превентивно делујемо како би се поштовала саобраћајна правила и прописи да бисмо смањили број саобраћајних незгода и указали на живот са последицама исте, али и да помогнемо већој инклузији особа са инвалидитетом у друштву – каже Деа.

Фото АТА Images

Младен увек уме да ме насмеје

Деа је у вишегодишњој вези са Младеном Мијатовићем, новинаром хронике на телевизији „Пинк“. Он јој је како каже, поред маме и баке, био највећа подршка.

- Освојио ме тиме што је добар човек и што може да ме насмеје увек, без обзира на ситуацију у којој се налазим. Поверење, разумевање, поштовање, подршка и љубав. Лако за изговорити, али када све то треба да остварите морате да обоје дате целог себе. То је темељ сваке здраве везе – каже Деа.

Младенов посао, иако важи за за један од најтежих и новинарству, јој не пада тешко.

-Трудим се да му помогнем када могу, а кад не могу да му помогнем да му не сметам и не одмажем. Црна хроника у нашем послу је најтежа и некад му се дивим како може да ради такве приче и људске судбине, а да остане нормалан.

Деа је рођена у Београду. И данас јој осмех на лице измами сећање како са мамом шета Кнез Михаиловом, па после поједе сладолед на Калемегдану, посете Зоолошки врт, па затим ручају у неком лепом ресторану.

Као дете никада није била стидљива. Била је одличан ђак, ишла је на такмичења, обожавала је да рецитује. Тренирала је одбојку и теквондо, похађала часове глуме и била у аматерској екипи „Александрија“

- Путовали смо по Србији и глумели разне комаде из лектире, али и историјски важне комаде. Такође смо правили преставе и приредбе за децу без родитељског старања, али и једну за Патријаршију. Тада ни се јављала идеја како бих волела да се бавим јавним послом, јер сам заиста уживала у томе.

После завршене Економске школе, одлучила је да буде новинар и уписала је Факултет политичких наука.

- Информација је највреднији ресурс. И њу поседује добар новинар. То је оно што ме је привукло и Факлутет политичких наука ми је да одлично предзнанје за бављење овом професијом, али и добар темељ за начин функционисања у овом новинарском свету. На „Пинку“ сам почела као волонтер и сво знање и труд, чини ми се, да се сад исплаћују иако никад нећу престати да учим и да радим на себи.

Радити са Сарапом је незаборавно

Деа већ неколико година води Јутарњи програм. Пошто баш и није раноранилац, буђење пре 5 сати ујутру јој не пада баш лако.

- Мислим да се никада нећу навићи да се будим толико рано, али ми због посла ништа није тешко заиста. Програм уживо је потпуно други осећај и доживљај од било ког другог, то мора да се доживи, када тридесеторо људи дише као један уз константан адреналин.

Било је много анегдота и непредвиђених ситуација, али једну ће посебно памтити.

- Никада нећу заборавити када су ме колеге изменадиле и честитале рођендан уз песму и предивну торту у програму када сам изашла из болнице – сећа се Деа.

Деа Јутарњи програм води са Предрагом Сарапом, са којим је, признаје кроз смех, лудо радити.

- Много је било непредвиђених и за многе невероватних ситуација, али смо ми успели из свега да се извучемо и наставимо да радимо са пуно смеха. То је куриозитет. Када смо почели да радимо заједно, била је то идеја Жељка Митровића, ми смо се знали из виђења и сви су говорили да смо потпуно различити. А ми смо створили најгледанији јутарњи програм у земљи.

А када заврши посао, Деа воли да оде на кик бокс.

- То су најбољи и најјачи тренинзи где се научиш дисциплини, поштовању ауторитета, фер борби и на крају избациш сву негативну енергију, а притом изгледаш одлично. Сада волим добар тренинг снаге и ударам у фокусере, без обзира на повреду.

(Блиц жена)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (1)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!