ВОЛЕЛА БИХ ДА ЗАСВИРАМ НА КЛАВИРУ У ЈУТАРЊЕМ: Ивана Миленковић, водитељка РТС открила шта жели
ШАРМАНТНА водитељка Јутарњег програма РТС Ивана Миленковић, осим што плени лепотом и образовањем, код многих буди сећања на легендарна ТВ лица из периода када су критеријуми за појављивање пред камерама били и те како високи.
Мада је редовно прате милиони гледалаца крај малих екрана, ова млада дама, дипломирани архитекта, која, скромно каже да течно говори енглески, шпански, француски и италијански језик, не доживљава популарност као нешто важно, а са пролазницима који је препознају на улици увек радо поприча.
- Често ми кажу "ви водите ону паметну емисију", а да притом мисле на "Студио знања", али и на "Културни дневник". За мене, ово је посао као и сваки други, мада ипак није обичан. Водитељ мора да поседује образовање и знање из опште културе, јер се не зна шта у неком тренутку може да се деси. И управо та непредвидивост телевизијског посла пружа ми могућност да у неким ситуацијама морам да се снађем, а да бих се снашла, морам да имам знање. Неке ствари не могу да се предвиде, много је различитих тема у јутарњем програму, као и гостију. То је једна врста изазова, јер сваког дана сазнајем нешто ново из различитих сфера живота - објашњава, за "Новости", Миленковићева, која се први пут појавила на малом екрану, као петогодишњакиња док је рецитовала басну, и то у јутарњем програму.
У чему је новинарство слично архитектури?
- Када архитекта нешто прави, занима га како ће све на крају да изгледа. Исту могућност пружа ми и новинарство, јер упознајем широк дијапазон људи, занимања и знања из различитих области. Када архитекта зида стамбену зграду, кућу, стан, болницу, позориште или тржни центар, мора да зна за кога гради, које су његове потребе, како то треба да изгледа. Исто тако, као новинар, морам да будем упозната са темама и гостима и да имам много информација.
САМА СВОЈ МАЈСТОР
МАДА већина жена очекује мушку помоћ око аутомобила и поправки у кући, Ивана Миленковић каже да њој мајсторисање одувек иде од руке.
- Мајсторишем у кући и око аутомобила. Има ситуација у којима је неопходно да се снађем и онда је боље да знам како нешто функционише, а могу и да помогнем још некоме. Лепо је све знати и све пробати.
Завршили сте нижу и средњу музичку школу, али нисте кренули путем уметности, а ни архитектуре. Јесте ли некад зажалили због такве одлуке?
- Волела бих да понекад седнем за клавир и засвирам у јутарњем програму, као што сам то радила у емисији "Студио знања". Можда сам зато и одабрала да студирам архитектуру, која је спој уметности и науке. Али, живот нас води неким другим путевима и нуди другачије изборе. Када сам завршила архитектуру и уписала докторске студије, није било посла за архитекте. Весна Павличек ми је 2011. понудила да у њеној емисији "Све боје живота", хонорарно радим рубрику о архитектури. Допао ми се процес у коме сам нешто креирала, правила и представљала ствари које волим. Тако сам се заразила "вирусом телевизије".
Уследиле су емисије у којима сте се опробали у различитим улогама... Који ТВ формат вама највише лежи?
- Свака нова емисија донела ми је ново искуство. Када сам 2011. упознала Зорана Живковића, уредника "Контекста 21", најпре сам радила сценографију, а затим и уређивала и водила по једну емисију. Онда је 2014. дошао на ред "Културни дневник", па се нешто касније угасио "Контекст 21", а почео је "Студио знања", који сам радила око три године. Затим се десила корона и била ми је потребна промена, јер сам толико година радила у телевизији, а нисам имала много сусрета са програмом уживо. А то је нешто што свакако треба да се проба. И, онда, одједном - пет сати "живог" програма! Мислим да сам сада тамо где треба да будем и заиста ми прија.
МАМА И СЕСТРА
НА кога увек можете да се ослоните?
- Мама ми је велика подршка, док тата нажалост већ десетак година није са нама. У сестри Наташи, која је старија од мене 23 године и 23 дана, одувек сам имала и сестру и мама-сестру, како она често каже. Она је лектор у РТС и када ми је потребна брзинска помоћ, зовем њу - открива Ивана Миленковић.
Како почиње ваш дан, када радите јутарњи програм?
- Устајем у 4.15, пустим неку фину музику и за пола сата успем и да се нашминкам и да доручкујем, а у телевизији се пресвучем и правац студио. Трудим се да све за емисију припремим што раније могу, у договору са уредницима, да бих могла и раније да легнем, јер то свакако много значи.
Шта вам још значи када је реч о одржавању физичке кондиције?
- Трчање и пливање. Ако одем на пливање, лакше заспим. Некада имам проблем да утонем у сан, када знам да треба да устанем у четири ујутру, па размишљам да ли ћу се на време пробудити. Али, после пливања, почињу да се луче хормони среће, смирена сам и опуштена, полагано утонем у сан и сутрадан - дан може да почне. Ипак, чак и да одспавам осам сати, никада се нећу навићи на устајање у четири, мада ми је после годину дана и то постало нормално. Када дођем кући, одспавам сат времена и као нова сам.
ТРЕБА ИМАТИ МЕРУ
КОЈА је ваша дефиниција среће?
- Уживати у тренутку на најбољи могући начин и имати меру у свему. Најважније је да се фокусирамо на оно што можемо да променимо, а не да стално жалимо за оним што немамо, јер онда пропустимо живот. Тежимо ка томе да увек захтевамо више, а када се десе ситуације као прошле године, схватимо колико смо пре тога заправо били срећни - истиче Ивана Миленковић.
Стижете ли да одвојите време само за себе?
- Све стижем када добро испланирам обавезе и ако сам довољно вредна и дисциплинована. Ипак, волела бих да имам више времена да прочитам неку добру књигу. Допада ми се литература из психологије, а тренутно читам књигу "Овде долазе сањари", о афричкој породици, која долази у САД из Камеруна. Волим и да фотографишем, јер ме занима композиција кадра, односно, како ће се нешто уклопити. Ту долазимо до тога колико је важна мера у музици, реченици коју склапам и наравно, у архитектури.
Јесте ли средили свој дом из снова? Да ли би требало пратити трендове у архитектури?
- Нисам, али сам успела да стан, наслеђен од мог деке, прекројим по свом укусу. Волим минимализам и сведеност, а не волим китњасте ствари. Свако има свој укус и сваки стил може добро да изгледа добро, ако је на адекватан начин уклопљен, уколико су елементи усклађени. Стручњак може да вам да савет шта је естетски прихватљиво, да ли се нешто са нечим слаже или не. Нисам за то да се прате трендови, као у моди. Свако треба да уреди простор у коме живи онако како се њему допада. Најбитнија је целина, делови нису важни, можете имати чак и савршен склад несавршених делова. То не важи само за архитектуру, већ и за многе друге сфере живота.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)