ЈЕДАН сусрет на Штранду 1979. године, са провинцијалком из Зрењанина која је дошла на студије у Нови Сад, али и врсном гимнастичарком Оливером Савић, био је довољан да Ђорђе Балашевић помисли да се ожени и заснује своју породицу.
СВАКИ од ових мушкараца оставио је печат у животу певачице народне музике, ипак чини се да је њој одувек најболније било да говори о љубави из младости.
ОСЕЋАМ се као брод којим управља ветар захвалности. Свака препуна дворана, искрена песма из публике и суза радости подсећа ме да се труд исплатио. Публика ми је давала снагу и у најтежим тренуцима, а сада им се на овај начин ја захваљујем.
Коментари (0)