ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ СИНА ДРАГОЉУБА ЂУРИЧИЋА: Криво ми је што је тата овако отишао, придржавао се свих мера

СЛАВНИ бубњар Драгољуб Ђуричић изгубио је животну битку са корона вирусом и иза себе оставио многобројне пријатеље, родбину и сараднике у жалости, а највише своју децу - синове Милана и Андрију, којима се поносио. Њих је желео да изведе на прави пут, и у томе је и успео.

Фото: Танјуг/Сава Радовановић

Милан има породицу и живи годинама у Аустралији, док је бубњаров млађи наследник успешан рукометаш клуба Партизан. Андрија је одлучио да први пут отвори душу после тешког периода и да проговори о свим идејама које је имао са оцем, о томе какав је Ђуричић био приватно, како су провели последње дане…

– Добро сам, морам да наставим даље, због оца највише. Ми смо имали неки посебан однос. С обзиром на то сам ја одрастао са разведеним родитељима, отац и ја смо се виђали једанпут-двапут недељно када сам био мали, и имам баш лепе успомене. Оно што ми је остало у сећању јесте то што сам оцу увек био приоритет. Увек је виђање са мном било приоритет. Поред професионалних обавеза које је имао, он је увек све комбиновао тако да може да се види са мном. Нисмо пропуштали Партизанове утакмице, то је било неко наше дружење. Он је све урадио да бих ја био добар човек, а онда и спортиста. Доста сам се повређивао, и мој отац је, како за спорт, тако и за мој живот, био ту за мене. Остала је жал што нисмо остварили циљеве које смо имали у вези са мојом спортском каријером. Био је предан отац. Када год су му то дозвољавали концерти, он ме је пратио и по Србији и по Европи. Иако сам дете разведених родитеља, никад ми ништа није недостајало. Њему је једина жеља била да постанем добар човек и да ме изведе на прави пут – испричао је у даху, још рањив очевим изненадним губитком, а затим се присетио детињства.

– Када сам био мали, одлазили смо до Каленић пијаце, и наши сусрети су трајали по три-четири сата. Драгољуб је био толико добар човек који је несебично давао себе и имао времена да са сваким поприча и да сваком пружи савет. Мене је то нервирало када сам био мали, јер је то било време за нас. Сада, што сам старији, све то схватам. Он је био филантроп, и поносан сам на њега. Тек сада, после свега што се десило, схватам ко је он био. Никада нисам чуо да неко за њега има ружну реч да каже. Све његове колеге из земаља бивше Југославије су ми се јавиле, сви су ту за мене, понудили су ми помоћ… То се никада није доводило у питање.

Андрија је, заправо, уз оца заволео рукомет. Вежбали су кроз игру, а најдражи поклон који је добио од њега био је рукометни дрес.

- Пошто сам се бавио рукометом, добио сам дрес Барселоне, када сам тек почео да се бавим спортом. То никада нећу заборавити, и то нас је и повезало. Због њега сам почео да тренирам рукомет, пошто смо га играли код куће када сам долазио код њега. Он је од вунених чарапа правио лопту и тако смо се играли, тако сам и заволео оно чиме се данас бавим.

Њихова блискост односила се и на друге активности, па када смо га упитали колико су у последње време проводили времена заједно и да ли је Драгољубу помагао око баште и воћњака на селу где је волео да борави, одмах је одговорио да је за оца увек био ту.

- Од почетка пандемије он се повукао. Ипак је имао године и плашио се, па се придржавао свих мера. Био сам уз њега и помагао кад год сам могао, али он и ја смо гледали да што мање имамо блиски контакт због короне. И зато ми је криво, јер је он био један од ретких који се придржавао свих мера од првог дана, и на крају је овако завршио. Он је био човек који није имао никаква хронична обољења, са 69 година имао је више енергије него мојих пет другара од по 25 година. Ја сам му помагао око градње у физичким пословима и транспорту, ипак сам ја снажнији, а то са воћем и цвећем је било његово, ту је он нашао мир на селу - присетио се Ђуричичев син.

Са кнедлом у грлу млади рукометаш испричао је да у последње време неретко сања оца, за којег је био много везан, а себи је дао обећање после бубњарове смрти.

- Лагао бих ако бих рекао да га нисам сањао, али то је нормално, када изгубите неког најдражег и најблискијег, када то нисте очекивали. То је нешто са чим мораш да наставиш да живиш, и знам да би он био најпоноснији на мене ако бих све урадио онако како је он хтео. То је нешто између мене и њега. Знам које су све његове жеље биле за мене, а ја ћу дати све од себе и он ће ме пратити однекле - рекао је Андрија, а потом нам признао да ли је тражио од оца савете када је реч о девојкама.

- Нисам му се поверавао, али је он невероватно лако налазио контакт са мојим девојкама, лакше него што смо он и ја размењивали мишљења и искуства. Био је уз мене у сваком смислу - закључио је на крају у интервјуу за 24седам.

Подсетимо, Драгољуб Ђуричић преминуо је 15. марта од последица коронавируса у КБЦ „Драгиша Мишовић”. После две недеље проведене у болници, његово срце је стало након што су га лекари скинули са респиратора. Ђуричић је био познат као бубњар бендова „Ју група”, „Кербер”, „Леб и сол”… Био је члан пратећих бендова Здравка Чолића и Ђорђа Балашевића, а постао је симбол 5. октобра када је изашао на улице Београда са бендом, због рушења тадашње власти.

(24седам)

Препоручујемо

Познати

0 0

СВЕ ЈЕ РАДИО ИЗ СРЦА, А ОНО ПРЕСТАДЕ ДА КУЦА: Марија Килибарда емотивно о Драгољубу Ђуричићу

21. 03. 2021. у 09:22

Познати

1 0

ПОПРАВЉАО ЈЕ НАШЕ УНУТРАШЊЕ СТАЊЕ: Новинар и публициста Петар Пеца Поповић, емотивно о преминулом бубњару Драгољубу Ђуричићу

17. 03. 2021. у 22:17

Црна Гора

0 0

ДАН ЖАЛОСТИ ПОВОДОМ СМРТИ ДРАГОЉУБА ЂУРИЧИЋА: У Херцег Новом ће живети ритам његових бубњева, предложено да добије улицу

16. 03. 2021. у 21:59

Познати

0 0

ШИРИО ОПТИМИЗАМ, ДАВАО СЕ НЕСЕБИЧНО: Смрт најбољег југословенског бубњара Драгољуба Ђуричића покренула балканску лавину суза

16. 03. 2021. у 22:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације