Фудбал

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ, ВОЂА "ОРТОДОКС КЕЛТСА": Проговорио сам уз Селтиково финале Купа шампиона

МИЛАН ЋУНКОВИЋ

24. 07. 2021. у 19:21

СПОРТ, посебно фудбал, на разне је начине у крви многим домаћим познатим музичарима, а један од најупечатљивијих примера је Александар Петровић, свима знан као Аца Селтик. Вођа "Ортодокс Келтса" поносно истиче да за Селтик навија целог живота, али, уз то има и "домаће љубави" уз које је свашта проживео.

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ, ВОЂА ОРТОДОКС КЕЛТСА: Проговорио сам уз Селтиково финале Купа шампиона

- Кад сам почињао да пратим фудбал, седамдесетих, нисмо имали 627 канала и платформи где смо могли да сазнамо резултате, већ су се они очекивали у новинама као озебло сунце - сећа се, причајући за "Спорт магазин", Аца. - Резао сам извештаје шкотских лига и лепио у свеске, имам их негде сачуване. Данас је то непотребно, сваки резултат сазнамо уз два клика, али тада је то била занимација. Плус, никад ниси знао да ли ће или неће да објаве, па одлагана кола... Сваког дана смо читали "Спорт" и јурили мале чланке на дну међународног фудбала.

Урбана легенда, вели Аца, је да је он проговорио за време финала Купа шампиона Селтик - Фејенорд, 1970.

- Од тада је Селтик важна ставка у мом животу. Дискутабилно је да ли сам ја открио Селтик, или је Селтик открио мене.

Аца је први пут уживо гледао славни шкотски клуб у чувеном мечу са Партизаном 1989, кад су црно-бели били домаћини у Мостару.

- Био сам и на реваншу, у Глазгову, кад је Селтик победио 5:4, али је Партизан прошао даље. Било је интересантно вратити се кући пун утисака, испао си... Гледао сам Селтик и против Хонведа у Будимпешти, са Ксамаксом у Нојшателу... Ту смо изгубили 5:2, покисли, а ја још право са утакмице на посао, шоу програм. У последње време, како су заређале квалификације за Лигу шампиона, Лигу Европе, веома често их имам у комшилуку. Ишао сам у Сарајево, Загреб... Ако успемо да прођемо чемерни Митјиланд (а ми још чемернији), па извучемо Динамо, опет ћу у Загреб.

Петровићева домаћа љубав је ОФК Београд.

- Одрастао сам на Карабурми, две станице од Омладинског стадиона, па сам локалпатриотски нагињао ка романтичарима. То је одударало од остатка фамилије, звездашке, али је било и партизановаца. Увек сам им био монета за поткусуривање. У фазону - навијај за нас ове недеље, купићу ти чоколаду. То мени, као озбиљном дипломати, није било нимало тешко (смех).

Његов вољени домаћи клуб годинама тавори у Српској лиги, на оронулом објекту.

- Имам три речи - вратиће се Београд. Не могу да коментаришем садашње стање, јер дуго нисам био на стадиону. Плашим се да одем, а да не видим вољу. То ми је најгоре, тако нешто се Селтику десило прошле сезоне. Играш за десету титулу у низу, а немаш воље да изађеш на терен. Ово све са ОФК Београдом је очекивано, од момента кад је покушана приватизација и претварање Омладинског стадиона у грађевинско земљиште. Нећу да се уплићем у економске, политичке и остале игре, али, саберите два и два, и то је то. Надам се да ће град, или не знам ко, препознати значај ОФК Београда. Звезда и Партизан нису београдски клубови. Они су надрасли и Београд и Србију, међународне су институције. ОФК Београд је београдски клуб, као Рад, Чукарички још увек... То је фудбал који смо ми гледали као клинци. Мене ћале ухвати у суботу у 10 ујутро да гледамо Синђелић - Обилић. Док сам радио "Ћошкарење" на "двестадвојци", преносили смо дерби за улазак у виши ранг, Стрелац (Мислођин) - Будућност (Врбовно). Пун стадион у Мислођину, можеш мислити на шта то личи. Један од луђих дербија које сам гледао је у првом колу Друге лиге исток, Тимок - Бор у Зајечару. Препуно на 45 степени, а притом, Витановић прешао у Бор из Тимока и, прво коло, одмах се враћа назад. Долази до судије у 10. минуту и моли га да му да црвени картон, јер не може да издржи.

Аца је, ипак, и звездаш.

- То је због мог ћалета. Прошао сам са Звездом све и свашта, али и са Партизаном, да ствар буде луђа. Са Звездом - цео циклус кад су узели Куп шампиона. Једина утакмица коју нисам гледао је против Грасхоперса у Београду. Био сам у Барију, али, признајем, нисам смео да гледам пенале, гледао сам преко трибине. Још једна анегдота - и ћале и ја смо били тамо, али ниједан није знао да је онај други пошао, с тим што сам ја њега видео на стадиону, а он мене не, па сам га после уцењивао, да не кажем мами која није знала ни за једног од нас (смех). Са Партизаном сам ишао на "Сан Сиро", против Интера. Не могу да кажем да сам звездаш у фанатичном смислу. Ја сам навијач Селтика и мој фанатизам је усмерен ка томе. Кад су "Симпл мајндс" 2011. свирали на "Бир фесту", дружио сам се са Чарлијем Берчилом и Џимом Кером, великим селтиковцима. Џим је добио Звездин дрес, били смо на "Маракани". Рекао сам "кад би играла Звезда са Селтиком, навијао бих за Селтик најнормалније". Човек каже "разочарао би ме кад не би било тако".

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ МИ НИСУ ВАЖНЕ

ПРЕДСТОЈЕЋЕ Олимпијске игре у Токију не изазивају посебно узбуђење код Аце.

- То ми уопште није примарни спортски догађај. Као неко ко је тренирао ватерполо, разумем важност олимпијског турнира у том спорту, и то ме највише интересује. Ако Ноле буде играо, пратићу га, због покушаја освајања златне медаље и обарања свих тих рекорда, али ово остало... У години кад је било и Европско првенство у фудбалу, и Копа Америка, мислим да ће Олимпијске игре бити само премошћавање до Ју-Ес Опена.

ВАТЕРПОЛО СИДРАШ ОД 95 КИЛОГРАМА

РАДО се Аца сети периода кад је тренирао ватерполо и - изгледао сасвим другачије.

- Играо сам сидраша - открива, за наш лист, Петровић. - Пуначки Селтик је са 16 година имао 95 кила. Причали су - кад замахне руком, као да прође воз поред тебе. Један од два школска спорта нам је био, за дечаке, ватерполо, други рукомет, а за девојчице ритмичка гимнастика. Ишао сам у "Старина Новак", Ташмајдан нам је био две улице одатле. Одатле сам ушао у Партизанову школу, али је ту била велика конкуренција. Удовичић, Зоран Савић, Зоки Петровић, Игор Милановић је две године старији. Морао си да будеш вансеријски играч да би ишта урадио. До војске сам се провлачио у Партизану, онда прешао у Звезду. После војске - рокенрол пуним плућима.