ФИЛИПИНИМА ПРВО ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО: За трон - 600.000 €

Н. Л.

27. 07. 2021. у 20:20

ХИДИЛИН Дијаз (30) подигла је невероватних 224 килограма у дизању тегова до 55 килограма и тако освојила прву златну олимпијску медаљу у историји за Филипине.

ФИЛИПИНИМА ПРВО ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО: За трон - 600.000 €

ФОТО: АП

Тиме је постала богатија за чак 600.000 евра, колико та држава вреднује најсјајније одличје на Играма.

Филипини су први пут као самостална држава учествовали у Паризу 1924. године, а до сада су освојили три сребрне и седам бронзаних медаља. Награда за историјско злато од 600.000 евра за Дијаз није све, јер председник Филипинског олимпијског комитета Абрахам Толентино јој је обећао и кућу у близини града Тагајтај Ситија. Ово је свакако највреднија награда коју неки спортиста може освојити за злато у Токију ове године.

Такмичари из Сингапура имају такође велики новчани стимуланс за медаље у престоници Јапана, јер за најсјајније одличје им следује 642.000 евра, сребро је 313.000, а бронза 160.000. Такмичари из Малезије биће награђени у злату, чија противредност се процењује на 600.000 евра за олимпијског победника, дупло мање за вицешампиона, а четири пута за треће место.

Азербејџан ће златне олимпијце наградити са 432.500, сребрне са 216.000, а бронзане са 110.000. Огромне премије за злато дају и Казахстан (212.000), Киргистан (169.000), Летонија и Италија (по 161.000), Русија (152.000)...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
У СУСРЕТ ЛИГИ ШАМПИОНА: Легандарни Милан Ђурица прогнозира парове последњег кола групне фазе најјачег фудбалског такмичења (ВИДЕО)

У СУСРЕТ ЛИГИ ШАМПИОНА: Легандарни Милан Ђурица прогнозира парове последњег кола групне фазе најјачег фудбалског такмичења (ВИДЕО)

"Кладионичарске приче" Милана Ђурице су видео-пројекат компаније Новости намењен свим љубитељима спортског клађења који могу да уживају у занимљивим причама најпознатијег српског типстера и његових гостију.

28. 01. 2025. у 08:00

Коментари (0)

ЧИСТА ЕНЕРГИЈА КАО КЉУЧ ОПСТАНКА:  Од визије до одрживе будућности