Фудбал

ВЕЛИКЕ СУ И БЕЗ МЕДАЉЕ: Кошаркашице изгубиле меч за бронзу али са поносом и осмехом сећаћемо се шта су све учиниле

Г. КЕЛИЋ

07. 08. 2021. у 20:32

ОПРОШТАЈ какав нисмо желели. Кошаркашице Србије поразом од Француске у мечу за треће место резултатом 91:76 завршиле су такмичење на ОИ у Токију, а овом утакмицом су тачку на репрезентативне каријере ставиле Соња Васић и Јелена Брукс.

ВЕЛИКЕ СУ И БЕЗ МЕДАЉЕ: Кошаркашице изгубиле меч за бронзу али са поносом и осмехом сећаћемо се шта су све учиниле

Остаје жал што последњи плес није био слављенички, али то не умањује шампионске каријере које су две диве наше женске кошарке оствариле и чињеницу да су биле предводнице у писању историјских страница националног тима. Поглед на освојене четири медаље (злато на ЕП 2015. и 2021, бронза на ЕП 2019. и бронза на ОИ 2016.) у последњих шест година то најбоље показује.

Нису успеле да се актуелне европске шампионке овог лета оките другом медаљом и да притом одбране бронзу из Рија 2016. године, а да уз то Србији донесу девето одличје у Јапану. Францускиње су заслужено славиле и тако се реванширале за пораз у финалу континенталног шампионата од пре два месеца. Изабранице Марине Маљковић биле су боље само у првих десет минута меча. Од старта друге деонице, ривал уводи меч у свој ритам и успешно контролише дешавања на терену до самог краја.

Плакале су све играчице нашег тима по завршетку сусрета, али не због пораза, већ схватајући да је дошао крај једне генерације, једне ере коју ће сви у Србији памтити само по лепом.

За Соњу је ово и дефинитиван крај каријере, патике одлаже у ормар, док ће Јелена одиграти још неколико сезона на клупском нивоу.

- Био је ово емотиван дан, можда је у неком тренутку и погрешно усмерио наше емоције што се тиче утакмице. Нисмо успели да донесемо Србији још једну медаљу за ову генерацију, али остаје нешто много веће од тих медаља. Имамо то нешто више што ће остати у аманет. У овом тренутку сигурно остаје жал, али ја се надам да ћу се само са осмехом и поносом враћати на све што смо урадиле за женску кошарку свих ових година - истакла је Соња која је у каријери дугој 15 година стекла статус једне од најбољих кошаркашица Старог континента свих времена.

Са Јеленом је делила паркет још од јуниорских дана. Прешле су дугачак пут који је био пун препрека и странпутица.

- Била ми је част и задовољство да будем део овог тима толико година. Увек сам била ту и никада ми није био проблем да обучем овај дрес на себе - казала је Бруксова која је приврженост националном тиму показала 2019. када је наступала на ЕП само три месеца после порођаја.

- Много сам срећна што потичем из Србије и увек ћу се поносити тиме. Да ли ћу сутра живети у некој другој земљи, увек ћу бити поносна Српкиња и увек ћу бити наш највећи навијач у било ком спорту, а највише у женској кошарци - рекла је Бруксова.

И једна и друга могу мирне душе у заслужену пензију, знајући да су дале и последњи молекул себе. И уверене да репрезентацију остављају у добрим рукама и на здравим ногама.