ЦРНО-БЕЛИ СЕ СЕЋАЈУ СВЕТЛЕ ИСТОРИЈЕ 75 година од освајања прве дупле круне!
НА данашњи дан пре 75 година ФК Партизан је освојио свој први куп тадашње ФНРЈ и тиме је био и први клуб који је освојио дуплу круну, пошто је пре тога већ постао и први шампион тадашње државе (13. јула 1947).
Фудбалски куп Југославије (сада Србије) је најмасовније такмичење од свог оснивања далеке 1947. године. Његов покровитељ по оснивању био је председник ФНРЈ маршал Тито, чији изасланици су и додељивали велики сребрни пехар све до 1991. године, када га је последњи пут, пре распада старе државе, освојио Хајдук и трајно задржао у својим витринама. Тај пехар је био направљен од чистог сребра висине 47 цм и тежине 16,8 кг, а израдио га је академски сликар Бранко Шотра (он је аутор и грба Партизана).
Драж куп такмичења је што се игра на испадање и што доскоро није било повлашћених тимова. Међутим, неко паметан се сетио да постоје тимови који по неком задатом критеријуму не могу да се састану пре полуфинала, чиме је убијена драж овог такмичења. Наиме, дешавало се првих година у куп такмичењима да се многи фаворити састану већ у првом колу, а то су годинама користили аутсајдери, па су многи од њих долазили до финала, а неки чак и освајали пехар (Вардар, Вартекс, Борац (БЛ), Севојно, Земун, Напредак, Обилић, Смедерево, Спартак, Железник, Будућност (Банатски двор), Борац, Јагодина, Јавор, Чукарички…)
Прве године по оснивању купа (1947) учествовало је преко 4000 фудбалера из 341 клуба. Као што је напред напоменуто, већ у првом купу је било пуно изненађења, па су тако Динамо и Хајдук испали већ у осмини финала, а Ц. звезда у четвртфиналу од Партизана.
Полуфинале и финале је играно 29. и 30. новембра на садашњем стадиону Партизана, тадашњем стадиону ЦДЈА (стари стадион БСК-а), како се звао пре него је 1949. добио име стадион ЈНА. У првом полуфиналу 29. новембра играли су Сарајево и тим ваздухопловства Наша крила из Земуна, а резултат је и после продужетака од два пута по 15 минута био 0:0, да би жребом Наша крила ушла у финале.
У другом полуфиналу истог дана Партизан је победио новосадску Слогу (Војводину) са 4:0 (Боба Михајловић 2, Језеркић и Симоновски).
Финални меч је игран само дан касније, 30. новембра 1947. пред 10.000 гледалаца, а судио је Миленко Подубски из Загреба. Партизан је меч решио са 2:0 у само три минута и победио головима Језеркића у 20′ и Симоновског у 23′. Занимљиво је да су стрелци оба гола, Јован Језеркић и Кирил Симоновски били пашенози, тј. ожењени двема рођеним сестрама.
До финала Партизан је победио Пролетер из Приштине са 2:0 (1/8 финала), Ц. Звезду 2:1 (1/4 финале) и новосадску Слогу 4:0 (1/2 финале).
Састави финалиста:
Партизан: Шоштарић, Брозовић, Чолић, Палфи, Јовановић, Атанацковић, Михајловић, Бобек, Језеркић, Радуновић и Симоновски. Тренер је био Иљеш Шпиц.
Наша крила: Попадић, Лазић, Филиповић, Грчић, Брњеварац, Локошек, Панић, Печенчић, Златковић, Дамјановић, Боровић. Тренер је био Негослав Радосављевић.
После меча капитену црно-белих Мирославу Меху Брозовићу велики сребрни пехар уручио је изасланик маршала Тита, генерал-мајор Радомир Бабић.
− Имао сам у дугогодишњој каријери много радосних тренутака, освојио сам касније са тимом Сарајева и прву шампионску титулу, али тај дан, 30. 11. 1947. памтићу док сам жив. То је био догађај и свечаност за све нас, пред којим бледе све остале спортске успомене – присетио се својевремено тадашњи капитен Партизана Мехо Брозовић.
− Какву сам част тада доживео као капитен Партизана! Играли смо с утрострученим жаром након што смо сазнали да је друг Тито одлучио да победнику овог такмичења поклони лични дар. Још ми у ушима одзвањају речи поздравног говора, који сам читао у име мојих другова и свих учесника финала. Кад сам изашао пред микрофон, имао сам већу трему него на терену, али је убрзо све то нестало у општем слављу…
- Пехар нашег врховног команданта, који смо освојили, највеће је признање за наш тим и сваког појединца. Свесни тога, ми смо се за њега оштро борили и поносни смо и срећни што смо га освојили. Наша армија је школа кадрова, а исто тако и фискултурника. Наша победа после низа оштрих борби, била је у том смислу и највеће признање фискултурницима наше армије што нас чини срећнима. Ова победа је понос и срећа за све нас за нашу армију! Живео врховни командант, маршал Југославије Јосип Брзо Тито.
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
Препоручујемо
МИЛЕНКОВИЋЕВ ФУДБАЛСКИ ДОКТОРАТ: Блеки је својим играма залудео све на Острву!
ОД када је летос појачао Нотингем форест, Никола Миленковић игра на изузетно високом нивоу и "шумарима" ће бити потребна његова нова сјајна партија како би дошли до битних бодова у обрачуну некададашњих првака Европе када буду угостили Астон вилу на "Сити граунду" (18.30).
14. 12. 2024. у 07:40
ЦЕО БАЛКАН БРУЈИ О ОВОМЕ: Дејан Станковић чека дете - са новинарком?
Дејан Станковић не само да се развео после 23 године брака, већ - изгледа да чека и принову.
12. 12. 2024. у 19:19
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (2)