САВИЋЕВИЋ ОТВОРИО ДУШУ: Са Пиксијем су хтели да ме заваде, за Михом сам плакао као мало дете

ЗА њега кажу да је плесао и по блату. И то није метафора. Погледајте фотографију из средине седамдесетих, озбиљно оштећену зубом времена, али савршено јасну да дочара радост дечака са ливаде Ђечевића и подгоричком насељу Драч. Осмех и фризура су толико специфични да вам ни каљаво лице не представља препреку да препознате најславнијег међу њима - Дејана Савићевића.

Foto. privatna arhiva

Данас, скоро пола века касније, подгорички геније каже да је један момак са фотографије једини човек на свету коме признаје да је играо фудбал боље од њега.

- Мој комшија Жељко Гашић, најбољи играч малог фудбала у историји Подгорице. Живео је спрат испод, био три године старији, али је играо боље од мене. Није срамота признати. Захваљујући њему и осталим другарима са Железничке станице, који су јурили за лоптом по перону и између колосека, по киши, снегу, блату, ја сам научио дриблинге, финте и друге фудбалске чаролије. Није било судије да ти свира фаул, него си морао сам да се бориш. Ту се постаје велики фудбалер, на бетону и по блату - каже Дејо, кога је његов кум, прослављени црногорски боксер Мишко Јанковић, на мотору одвезао на први тренинг ОФК Титограда и отворио му врата фудбалског раја.

Некадашњи ас Будућности, Црвене звезде, Милана, Рапида и репрезентације Југославије, сада председник ФС Црне Горе, саставио је идеалан тим од својих бивших саиграча, за "Мојих ТОП 11.

БУДУЋНОСТ 1983-1988.

Предраг МИЈАТОВИЋ (напад)

- Играли смо свега годину дана заједно у Будућности, али смо се касније срели у репрезентацији и били феноменалан тандем. Било је неких прича да ће и он доћи у Црвену звезду, не знам зашто га Џаја није узео. У то време, Пеђа је важио за најперспективнијег играча у Југославији, нарочито после тријумфа са омладинском репрезентацијом на Светском првенству у Чилеу. Очекивало се да ће Шукер да се определи за неки хрватски клуб и отишао је у Динамо, Јарни је био у Хајдуку и Пеђа се наметао као логично решење за неки од два београдска великана. Мислим да је то Џајина грешка, јер би од тог трансфера имао вишеструку корист. Звезда би добила велико појачање, а у исто време ослабила највећег конкурента за трофеје, екипу Партизана. Уопште не сумњам да би Мијатовић и у црвено-белом дресу заблистао пуним сјајем и направио велику каријеру.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1988-1992.

Драган СТОЈКОВИЋ (везни ред)

- Новинари су покушали да нас заваде и пре мог доласка у Београд, измислили су причу да сам на Куп утакмици Будућност -Звезда у Титограду вређао и провоцирао гостујуће фудбалере, а највише Пиксија. То су глупости, ја сам се само борио за боје свог клуба, без обзира на то што се у том тренутку знало да ћу каријеру наставити на "Маракани". Све смо разјаснили на првим заједничким припремама у Новом Саду, Шеки нас је у Звезди одмах спојио у соби, касније смо били цимери и у репрезентацији, и то наше пријатељство траје и дан-данас. Посећивао сам га и у Дохи током Светског првенства, пружао му подршку. Пикси је велико име нашег фудбала, жао ми је што у Италији нисмо прошли Аргентину, вероватно би био у најужем кругу кандидата за "Златну лопту". Многи су се плашили како ћемо нас двојица функционисати на терену, али смо са два потеза на две утакмице у пет дана показали да ћемо бити страшан тандем. Сећате се сигурно Милана и Француске, мојих асистенција и Пиксијевих фантастичних голова.

Foto. privatna arhiva

Синиша МИХАЈЛОВИЋ (одбрана)

- Миху ћу на штопера, поред Барезија. Пријатељ за сва времена. И ово је стварно велика туга. Трагедија. Искрено, нисам могао да верујем када ме је другар позвао телефоном из Италије и рекао ми да је питање сата и минута. Чак сам мислио да се он у једном моменту излечио, почео је да води утакмице, видео сам да су коса и брада почели да му расту. И онда шок. Слушао сам Бинину изјаву на комеморацији, каже "за јунацима се не плаче". Не бих се сложио, ја сам плакао. Био сам у Катару када се десило, ушао сам у собу и плакао као дете. На страну фудбалски квалитети. Слободњаци, лева нога, то ме не интересује. Миха је пре свега био добар и хуман човек. Знам лично коме је све помогао и на који начин. И то је оно што ме највише боли. Зашто баш он? Зато сам плакао. Не због играчких, него због људских квалитета.

Владимир ЈУГОВИЋ (везни ред)

- Једино место у тиму за које нисам имао ни најмању дилему. После Југе нисмо имали правог везног играча, он је један од најбољих свих времена. Покривао је огроман простор, стизао да затвори, да одигра, да организује акцију, затресе мрежу. Могао је да игра на било којој позицији и увек си знао да на њега можеш да се ослониш. Тако је било и у Токију, када је са два гола решио победника против Коло Колоа и допринео да се моје искључење не одрази на резултат.   

МИЛАН (1992 - 1998)

Себастијано РОСИ (голман)

- Играо сам током каријере са много сјајних голмана, Диком Стојановићем у Црвеној звезди, Браниславом Ђукановићем у Будућности... Ипак, определићу се за Себастијана Росија. Иако никада није добио шансу да стане на гол италијанске репрезентације, Себа је по мом мишљењу био најбољи голман на свету. Уливао је целој екипи невероватну сигурност. У сезони када је освојен "скудето" и када смо направили низ од 58 утакмица без пораза, он је срушио рекорд Дина Зофа у несавладивости, јер 930 минута није вадио лопту из мреже. У Рапиду сам такође имао одличног голмана, звао се Мајер и њега бих ставио у заграду, као алтернативу за Росија.

Кристијан ПАНУЋИ (одбрана)

- Веома сам га ценио као играча, дошао је из Ђенове у Милан и одмах се видело да је реч о врхунском беку. Доказао се касније и у Реал Мадриду, Интеру, Монаку. Изузетно дубок траг оставио је у Роми и у дресу италијанске репрезентације. За мене је било изненађење када је отишао из Милана, посвађао се нешто са Сакијем и рекао је да не може више да га трпи. 

Паоло МАЛДИНИ и Франко БАРЕЗИ (одбрана)

- Њих двојицу искључиво у пакету. Два најбоља одбрамбена играча свих времена. Мислим да сам био довољно јасан.  

Звонимир БОБАН (везни ред)

- За Звонета ме веже много лепих успомена. Он је годину дана пре мене стигао у Италију, био је на позајмици у Барију и вратио се таман да ме сачека и да ми помогне првих дана када сам потписао за Милан. Преводио ми је док нисам научио италијански језик. Сећам се једне жестоке свађе са Капелом, позвао нас је пре тренинга на центар игралишта и рекао Бобану да ме пита да ли сам заиста дао интервју за једне италијанске новине. Рекао сам "си", толико сам разумео. Онда је почео да виче, одакле мени право да причам о томе, да то не може тако. Рекао сам Бобану: "Звоне, питај га јел` има нешто конкретно да ми каже, ово ме не занима". Одмахнуо сам руком, окренуо се и отишао да играм шеву. Наравно, била је ту и бујица псовки које Звоне није смео да преведе. Он ће мене да преваспитава у 26 година, било би превише.  

Foto. privatna arhiva

Жорж ВЕА (напад)

- Гол-машина. Чудо од нападача. Имали смо занимљиву ситуацију на једним изборима за председника ФИФА. Видео сам да је Либерија близу нашег стола и питам ове моје "јел` оно Веа?" Кажу "нисмо сигурни". Ја га викнем "Жорж, Жорж", он се окрене, поздравимо се и ја га питам откуд он ту кад није члан Фудбалског савеза. Каже "Дошао сам да подржим Блатера, јел` си и ти за Блатера?" Ја кажем нисам. Он ме погледа чудно и пита "Како ниси, Блатер је човек са визијом?." Кажем "Јесте Жорж, али фали пара, а без пара нема ни визије." Блатер је добио те изборе и Веа се окренуо према мени и рекао: "Ајде сада аплаудирај." Ја се насмејем и наравно пљеснем рукама пар пута. Отишао је љут, није хтео ни да се поздрави. Срели смо се сада у Дохи, гледали смо његовог сина који наступа за репрезентацију САД, мајка је скакала, навијала, нервирала се. Жорж се мало угојио, али је био срдачан и коректан. Битно је да се одљутио.

РАПИД БЕЧ 1999 - 2001

Рене ВАГНЕР (напад)

- Морам да испоштујем ваша правила, мада је јасно да ниједан играч Рапида нема шта да тражи поред ових громада из Милана и Црвене звезде. Вагнер се надавао голова те две сезоне, одлично смо функционисали као тандем и ставићу га на клупу да уђе у игру када се Веа умори.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1986 - 1999

Сафет СУШИЋ (везни ред)

- Ово је најбољи одговор свима који мисле да је мој сукоб са Осимом и жеља да играм била израз непоштовања према Папету Сушићу. Ако га стављам у својих ТОП 11, значи да га веома ценим и да га сматрам најбољим играчем са ових простора. Али сам у том тренутку био бољи од њега. На Светском првенству у Италији, он је имао 35 година, а ја 24. Осиму сам опростио и покајао се због тога. Бато Булатовић ме је наговорио да одемо заједно на вечеру после финала Купа шампиона у Атини, он је тада водио Панатинаикос, поклонио сам и дрес његовом сину и успоставили смо колико толико коректан однос. А онда ми се смучио када је изјавио да га је Аркан притискао да ме форсира у репрезентацији. То је највећа глупост коју сам чуо у животу и не могу себи да опростим што сам послушао Батину молбу.

Foto. privatna arhiva

Тренер: Драгослав ШЕКУЛАРАЦ

- Не замерите, бићу мало пристрасан, иако ценим већину тренера са којима сам радио у каријери. Од Васа Ивановића и Мише Фолића, преко Живадиновића, Љупка Петровића, па и Капела са којим сам на крају нашао заједнички језик и изгладио односе. Да не заборавим Мићу Дуванчића, који није толико звучно име, али је имао велики утицај на моју каријеру јер је повукао храбар потез и наговорио легенду црногорског фудбала Анта Мирочевића да окачи копачке о клин, да бих ја као млад играч имао више простора за доказивање. Ипак, срце каже Шеки. За њега сам емотивно везан, јер је умео да разуме моје потребе и да ми пружи слободу из које се изразио сав мој фудбалски потенцијал. Због њега ми је највише жао што смо испали од Келна, јер сам убеђен да бисмо и са њим блистали у Купу шампиона. 

НЕ ЛИФТОМ НА ПОТПИС, МОЖЕ ДА СЕ ЗАГЛАВИ

ДЕЈИН отац Владо Савићевић, партизановац по навијачком опредељењу, одиграо је кључну улогу у тренутку када се подгорички виртуоз ломио у којој средини да настави каријеру:

- Тату су политички стисли и морао је да ме поведе на разговор са људима из Партизана. Били смо у стану генерала Лончара, причали са Зечевићем, Бјековићем и Гајицом Ђуровићем, али сам и њима рекао да само Звезда долази у обзир. Тачно је да сам плакао до Колашина у Реноу Настадина Беговића када смо пошли из Подгорице на потпис уговора у Београд. Позив за војску су ми намерно уручили пет дана пре почетка прелазног рока. Крио сам се три дана у Беговој викендици у Гроцкој, а онда сам са Панчевом отишао у ФСБ и пар минута после поноћи 19. јуна ставио параф на верност Звезди. Цвеле ништа није препуштао случају, рекао је "не лифтом, може да се заглави, идемо степеницама". Напољу је Војна полиција већ била спремна за хапшење, али смо их "урадили" и све завршили у законском року.

ПРЕД МИЛАН УМАЛО НИСАМ ПАО СА СТОЛИЦЕ

ПРВЕ Дејине чаролије у дресу Црвене звезде датирају са антологијског тромеча против Милана у Купу шампиона 1988.

- За прву утакмицу на "Сан Сиру" нисам ни слутио да ћу бити у комбинацији за тим. Било ми је важно да сам изашао из касарне и да сам добио седам дана слободно. Када је Станковић на састанку диктирао тим и када је ставио Бурсаћа лево, ништа ми није било јасно. А ко ће у шпиц? Када је рекао "Савићевић", умало нисам пао са столице. Да сам знао шта планира, молио бих га да не играм, јер сам био свестан својих физичких могућности. Рекао је: "Ти буди горе, крећи се, пробај да задржиш што више лопти." Ја гледам, не верујем. Кажем Пиксију: "Је л` овај луд, ставља мене, а Мркела му одиграо феноменално утакмицу против Динама, дао два гола, нема резона." За мечеве у Београду сам се боље спремио и то је већ била друга прича.

ГЕНИЈЕ, ДОКАЖИ ДА НИСАМ ПОГРЕШИО!

ГОЛ који је постигао у финалу Купа шампиона против Барселоне, један је од најлепших момената у историји овог такмичења.

- Од тог гола и те победе, дражи ми је сусрет са Берлусконијем дан уочи утакмице. Дошао је у Миланело да нас поздрави и да нам пожели срећу, то је била једина утакмица коју није пратио уживо, јер је имао обавезе у италијанском парламенту. Срели смо се на ходнику и тада ми је рекао: "Геније, браним те од првог дана, докажи ми да нисам погрешио. Докажи свима да си геније. Немој да ме издаш." И нисам га издао. Тај гол је ушао у анале европског фудбала. Многи мисле да ми је Силвио дао надимак Геније, то није тачно. У питању је новинар Газете Ђермано Боволента, симпатични чикица, са специфичним стилом писања, упоредио бих га са Божом Копривицом. Сви су му се смејали када ме је назвао Геније, али су после Атине морали да му се извине. Пред утакмицу није било притиска и одиграо сам феноменално, за разлику од Барија, када сам имао осећај да ће нас у случају пораза послати на стрељање. То је уједно и разлог зашто смо против Марсеља одиграли једну од најгорих утакмица те генерације Црвене звезде.

НА СНИМКУ СЕ ВИДИ - ЛОПТА ОДСКОЧИЛА

ДЕСЕТКА је одувек била заштитни знак Дејана Савићевића (чак је и Роби Бађо морао да се задовољи 18-ицом по доласку у Милан), а многе је изненадио избор броја за Мундијал у Италији 1990.

- Пикси је носио десетку, Папе осмицу, мени су нудили неке друге бројеве, али сам се определио за 19. Тај број је на Светском првенству у Шпанији 1982. године носио Ваха Халилхоџић, кога сам волео као играча и био ми је једна врста узора на почетку каријере. Штета због оне шансе против Аргентине, лопта ми је незгодно одскочила. Баш сам пре неколико дана нашао снимак иза гола, послао сам га и Пиксију на телефон, лепо се види да је одскочила. Немогуће је да из оне позиције, са пет метара, шутнем преко гола. Пали смо на пенале и шта ти је проклетство, сви памте промашаје Стојковића, Брновића и Хаџибегића, а нико се не сећа мене и Просинечког, који смо дали голове.  

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Фудбал

2 12

НИКАД ВИЂЕНА ФОТОГРАФИЈА: Дејан Савићевић као дечак са човеком коме признаје да је једини бољи од њега (ФОТО)

23. 02. 2023. у 10:42

Катар 2022

2 9

"СРБИЈА ЈЕ БИЛА У ТОТАЛНОМ РАСУЛУ": Савићевић зачуђен понашањем "орлова" у Катару: "Против Камеруна траже замене, а четири дана касније..."

12. 02. 2023. у 15:22

Фудбал

0 3

СТИЖЕ АДУТ ИЗ ИТАЛИЈЕ! "Орлови" се појачавају пред почетак квалификација за Европско првенство у фудбалу

16. 02. 2023. у 18:55

Фудбал

1 0

КИНА БИ СРБИНА ЗА СЕЛЕКТОРА: Драган Стојковић Пикси је жеља, али...

13. 02. 2023. у 22:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације