СПОЈИТИ ДВЕ ГОДИНЕ - ПРЕМИЈА! Тужна судбина српских тренера у актуелним суперлигашима

КОНТИНУИТЕТ, поверење и стрпљење, заборављене су речи, бачене у запећак, скоро да су постале забрањене у речнику високих функционера и спортских фудбалских радника у Србији. У домаћем националном шампионату, у коме се дешава бесмислено много промена тренера, постало је тешко испратити све отказе. Поражавајуће делује податак да је од осамостаљења наше државе 2006, само шест "шефова" радило "у цугу" две године у истом тиму, када је реч о 16 актуелних суперлигаша.

FOTO: FK Partizan/Miroslav Todorović

О прекратком веку трајања тренера у Суперлиги Србије, суморну статистику извлачио је педантни и прецизни ЦИЕС (фудбалска опсерваторија из Швајцарске), прошле године. Према тим истраживањима, у фудбалској Европи, најнесигурније је зарађивати тренерски хлеб у нашој држави. За наше услове готово као научна фантастика звучи податак да је мандат Сер Алекса Фергусона у Манчестер јунајтеду трајао 26 година, или да ће Дијего Симеоне, уколико настави сарадњу са Атлетико Мадридом, спојити више од 12 узастопних сезона. Како тренутно ствари стоје у целом свету, тешко да ћемо у неком догледном периоду видети обарање светског рекорда, који држи чувени Француз Ги Ру, будући да је у Оксеру спојио невероватно 44 године на клупи, од 1961. до 2005. А сувишно је и помислити да би нешто слично могло да се догоди у Србији.

Рекордан век код нас, може се рећи и "системска грешка" је Ненад Миловановић. Садашњи алфа и омега Младости из Лучана, чија је целокупна каријера везана за овај клуб, имао је прилику да буде тренер плавих у континуитету чак пет година и пет месеци, у периоду од фебуара 2014. до јула 2019. Да Нешко није одлучио да се напрасно повуче три дана уочи сезоне 2019/2020, ко зна колико би низ још трајао. Како год, Миловановић је миран на првом месту у овој категорији сигурно бар још неко време.

Други на листи, у времену од 2006. до 2023, јесте бивши селектор Србије - Радован Ћурчић. Садашњи стратег Јавора, управо је у клубу из Ивањице имао најуспешнији период каријере (од 2007. до 2010), који га је и препоручио за рад у савезу, како за младу репрезентацију, тако после и за сениоре. За три године и осам месеци, екипу из Ивањице увео је у елитни ранг, а потом је по правилу завршавао у горњем делу табеле, што је за тај тим био велики успех.

Сличан развојни пут као и Ћурчић, имао је и Владан Милојевић, такође са трогодишњим стажом на клупи једног тима у континуитету, али то није била Црвена звезда, где се прославио. Некадашњи стратег црвено-белих, пре одласка у иностранство, потом и на клупу тима из Љутице Богдана, пробио се у Чукаричком. Преузео је екипу са Бановог брда када је била у другом рангу (2012), затим је ушао у елиту, а све је кулминирало освајањем Купа Србије 2014/2015. Из клуба је отишао у октобру наредне сезоне.

Тиме се списак тренера са три године без прекида за командама једног тима завршава. Нажалост, прерана и изненадна смрт Золтана Саба, приморала је ТСЦ да тражи новог стратега, након што је био на клупи тима из Бачке Тополе две године и три месеца (од 2018. до 2020). Милан Раставац такође је имао потенцијал да споји више од две и по године (од 2015. до 2017) као први тренер Радничког из Ниша, да није одлучио да не продужи уговор, који му је истицао на крају те сезоне. Дужи мандат је прекинуо и Дејан Станковић, после испадања у плеј-офу квалификација за ЛШ од Макабија из Хаифе, након две године и осам месеци (од 2019. до 2022) проведених у Црвеној звезди, са којом је узео три шампионске титуле, од тога две дупле круне. Уписао је тако Деки себе као најдуговечнијег тренера Звезде од 2006.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације