КАД СУ МАЧКЕ ЈЕЛЕ КРЕМПИТЕ: На овај дан рођен је један од најбољих српских фудбалера свих времена

Овај, 22. дан октобра, можете да памтите по томе што је, рецимо, 1877. Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Можете и по томе што је баш 22. октобра 1912. Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину из вишевековног ропства. А можете и по томе што је 22. октобра на свет дошао један од најбољих српских фудбалера свих времена.

ФОТО: ФК Војводина

Тог 22.10.1930, у Краљевини Југославији, рођен је у Новом Саду Тодор Тоза Веселиновић. И, пре него што у дну овог текста погледате неке од његових биографиских података једног од најбољих овдашњих стрелаца свих времена (четири пута најбољи лигашки голгетер, клупски је рекордер Војводине, а играо је и за Партизан, Сампдорију, Вијену, Унион Сен Жилоа, Аустрију Клагенфурт и Пролетер Зрењанин), ево како га се његова "Воша" сетила, кроз занимљиве детаље из његовог живота.

"На данашњи дан рођена је легенда Војводине и најбољи стрелац лиге бивше Југославије - Тодор Тоза Веселиновић.

Само у првенству, за своју Вошу је одиграо 196 утакмица и постигао 130 голова, по чему је убедљиво најбољи стрелац у историји клуба.

Тоза осим што је био велик играч био је и велики човек. Увек је помагао свима којима је могао, па се на Салајци често знало рећи да 'Кад Тоза има пара, и мачке једу кремпите'.

Када је Тоза био на терену, навијачи Војводине нису много бринули, а анегдота каже да је на утакмици Војводине постизао гол сваки пут након што га је његова екипа примила, те је у једном моменту пришао и рекао голману Васићу: 'Не брини, не можеш их ти толико примити, колико их ја могу дати'".

Тодор "Тоза" Веселиновић - биографија за сва времена

Веселиновић је поникао у подмлатку новосадске Слоге (раније име за Војводину) као један од најбољих ученика тренера Банета Секулића. Клупски је рекордер новосадских „црвено-белих“ са поменутих 130 голова. Играо је с великим успехом крило, полутку и вођу навале.

Током одслужења војног рока 1952. играо је за београдски Партизан и на 53 утакмице постигао чак 50 голова. Кад се вратио у Нови Сад и наставио да игра за Војводину, четири пута (од чега трипут узастопно) је био најбољи лигашки стрелац: у сезони 1955/1956. (заједно са Мујићем и Огњановом) постигао је 21 гол; 1956/1957. - 28 голова; 1957/1958. - 19 голова и 1960/1961. заједно са Прљинчевићем) - 16 голова.

Кад се 1961. растао од Војводине, играо је као професионалац у Италији, Аустрији и Белгији. Прво је носио дрес екипе Сампдорију из Ђенове, за коју је играо две и по године (1961—1963), затим бечке Вијене, а из Аустрије је отишао за Белгију где је једну сезону (1964—1965) играо за бриселски Унион Сен Жилоа. Онда се опет вратио у Аустрију где је у екипи Аустрије Клагенфурт (Целовец) био играч и тренер ове екипе све до 1969, кад је и започео тренерску каријеру. Последњу сезону као играч (1967/68) провео је у зрењанинском Пролетеру.

Уз шест утакмица за „Б“ селекцију (1954—1959) и 14 за младу репрезентацију, за коју је постигао рекордних 20 голова, у 37 сусрета носио је дрес најбоље селекције и постигао 28 голова. Дебитовао је 14. маја 1953. у пријатељском сусрету са Белгијом (3:1) у Бриселу, а последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 4. јуна 1961. против Пољске у Београду.

На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну одиграо је све три утакмице за репрезентацију Југославије и постигао четири гола. Учествовао је и на Светском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и победоносни.

У дресу репрезентације одиграо је неколико утакмица које су остале запамћене по његовим изванредним играма. На утакмици против Велса (3:1), која је играна 22. септембра 1954. у Кардифу, ушао је у игру тек у другом полувремену (заменио Дворнића) и - постигао сва три гола за Југославију. У сусрету против Аустрије (4:3) у јесен 1958. у Бечу такође је постигао три поготка.

По престанку с активним играњем, посветио се тренерском позиву. Почео је као и технички референт Војводине и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији где је водио екипу Санта Фе и национални тим Колумбије на олимпијском турниру 1972.

После неуспеха репрезентације Југославије на Светском првенству у Шпанији, 25. септембра 1982. именован је за савезног капитена, али се због неуспеха репрезентације на Првенству Европе повукао 12. јула 1984. и преузео тренирање турског прволигаша Фенербахчеа из Истанбула, а радио је и у Италији и Грчкој.

Преминуо је 17. маја 2017. као 86-годишњак у Атини.

БОНУС ВИДЕО: Кад химна Србије, "Боже правде", загрми у Русији...

Препоручујемо

Остали спортови

0 8

ВЛАДИМИР ПУТИН ЈЕ ТУЖАН: Овако је председник Русије реаговао када је чуо за смрт велике звезде руског спорта

22. 10. 2023. у 15:43

Фудбал

6 8

''ШУГАВА РИЈЕКО, ПУНА СИ СРБА, ИМА ЈОШ ВРБА'' Марко Ливаја поново у центру скандала

22. 10. 2023. у 13:27

Кошарка

1 8

ИВАНОВИЋ ОДМАХ НАШАО НОВИ КЛУБ? Дојучерашњи тренер Црвене звезде се враћа ''кући''

22. 10. 2023. у 13:33

Фудбал

3 14

ЈЕЗИВО: Србе тукли чекићима у Италији, завршили у болници - због навијачке освете!

21. 10. 2023. у 15:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације