Фудбал

Стигла вам је једна 109 година стара порука са фронта

Дарко Николић

23. 12. 2023. у 20:09

Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.

Стигла вам је једна 109 година стара порука са фронта

Киша је била баш јака тих децембарских дана 1914. у околини Ипра, градића на западу Белгије. Хладноћа – поприлична. И не чуди, северно море је на мање од 40 километара удаљености. У рововима, једни наспрам других, Немци из околине Лајпцига и Енглези из округа Варикшир. Истог оног у коме је Стратфорд на Ејвону, место у коме је рођен и одрастао славни Виљем Шекспир. Само, мало је шта тих децембарских дана било славно. Гинуло се у стотинама, а да ни једнима ни другима није било до тога. Не у рововима у којима је вода била до изнад колена. Не по оној хладноћи. Не од снајпера и бојних отрова.

Па опет, нешто чудно се десило тог 24. децембра 1914. Био је то дан пред Божић по грегоријанском календару, празник који су чекали и једни и други, сећајући се како изгледа када се он прославља са својим најмилијима.

Из једног рова, од једног момка из Лајпцига, зачуло се на енглеском “Еј, јесте ли ви из Варикшира?”.

Помало збуњени Енглези, којима у тих 18:30 Бадње вече баш и није било као што су планирали, ћутањем су чекали шта ће се догодити следеће. Нико није вирио, снајпери су били вредни и у сумрак. “Јесте ли ви из Варикшира?”, огласи се опет питањем Немац.

“Дођи па види”, одговори му један Енглез.

Сви су се насмејали у рововима. Први пут после вишемесечних борби од када је почео Велики рат.

“Празник је. Дођи пола пута, ми дођемо пола пута. Без оружја. Понеси цигаре”, викну Немац.

Никоме није падало на памет да тек тако изађе из рова, али је редов Грегори упитао свог капетана Хамилтона сме ли да уради то.

“Иди, али на сопствени ризик”, пустио га је.

Када се капетан Роберт Хамилтон касније присећао тих првих корака, у свом писму их је описао овако.

“Грегори је закорачио преко рова, дошао на пола пута од нас до њих и викнуо ‘Па, ево ме, где сте?’. Викнули су му да још мало приђе, а он је то учинио. Пред собом је, одједном, видео двојицу Немаца. Били су ненаоружани. Али, иза њих је пузао трећи, са упереном пушком у Грегорија. Типично немачки. А Грегори је био без оружја и сам. Типично британски. Па опет, разменили су цигаре, а када се вратио, рекао ми је да им је свашта напричао о нашој снази. Смејали смо се. Престали смо када је рекао да њихов официр жели да ме види. Довикивали смо се тако неко време, сагласили се да сусрет буде у зору, на ничијој земљи”, писао је Хамилтон.

Поручник Курт Земич је са друге стране бојишта наредио Немцима да нико не опали ни метак на Божић, осим у нужној самоодбрани. Учитељ је био пре него што је рат почео, а око њега младићи, као деца. А деца воле Божић.

На другој страни фронта, тајац. Док су чекали то јутро, ни сами не знајући шта ће тачно бити на дан који су одувек волели, момци из Варикшира полако су почели да промаљају главе изнад џакова са песком. Један по један, вирили су и осматрали како ровови прекопута почињу да бивају кићени.

Свећица овде, савијени папирић тамо, јелка на средини, па свећице и на њој и око џакова.

Празник је био, и једнима и другима.

Немци су чак и запевали и засвирали “Тиха ноћ, света ноћ”. Британци су одговорили са “Боже, чувај краља”. “Типично британски”, неко ће рећи. Али, убрзо су се са обе стране фронта чуле само Божићне песме.

У зору, на сам празник, нису се сусрели само капетан Хамилтон и његов колега из немачког рова. Изашли су и војници. Први договор је био да се у миру празничног дана покупе лешеви. Неки од њих су ту били скоро шест недеља. Почела је и размена дувана. Један буцко из Лајпцига дао је читаву кесу дувана за енглески бифтек. А онда је неко од Британаца, из свог рова – избацио лопту. Право у гомилу.

Није требало много једнима и другима да заиграју фудбал. Енглези су свој гол направили од руксака и капа. Немци су за стативе искористили чувене “пикелхаубе”, своје шлемове са “бодљом”.

Наравно, није важно ко је победио. (За љубитеље статистике, момци из Варикшира су примили три гола, а два су дали.) Божић је прошао без рата на том делу фронта, уз фудбал на “ничијој земљи”, уз једно шишање заклетих непријатеља (за паклицу цигарета), уз размену разгледница, хране, сувернира... Нечје туђе лудило је устукнуло пред добром вољом. На један дан.

Али, километар лево и километар десно одатле, гинуло се и даље. И тог дана. А старешине су прилично беснеле када су чуле за овај “прекид рата”. Забраниле су да се нешто тако икада и игде понови.

И, тако са лоптом и дечјом игром, није се поновило. Никада и нигде. Ипр је чак засут бојним отровом, који је по њему и назван иперит. Стотине су помрле у мукама, са пликовима на кожи и плућима, баш тамо где су војници тог 25. децембра 1914. певали заједно. И играли фудбал – заједно.

Што би Шекспир, онај славни, из Варикшира написао у “Краљу Лиру”: “Када се родимо, ми плачемо јер смо стигли на сцену великих луда”.

Па опет, Капетан Хамилтон је преживео тај покољ. Склоњен је са линије фронта када му је слух био оштећен. И учитељ Курт Земич није био ту. Неким чудом, не мали број учесника најнеобичнијег фудбалског меча на свету - нису се задесили на том страшном месту када је иперит бачен. Бежећи од лудила у свој ведри свет, макар на један дан, побегли су у историју.

Празници нам стижу. Некима за дан, два, некима од нас за недељу, две. Не заборавите да закопате своје ратне секире. Заувек, не само на дан. Кад је могао да стане један Светски рат због добре воље, могу и све наше мале битке.

Преживећете, не брините.

---

БОНУС ВИДЕО: Нестварно - ово су Руси засвирали када су фудбалери Звезде изашли на терен у Санкт Петербургу

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.