ПОБЕДЕ КОЈЕ ВРЕДЕ ДУПЛО ВИШЕ: Неколико светских фудбалских звезда се враћали на терен после тешких болести

КАДА је у 81. минуту финала недавно одиграног Афричког купа нација Себастијан Але постигао победоносни гол за репрезентацију Обалу Слоноваче и обезбедио јој победу (2:1) и славу у мечу са Нигеријом, исписана је занимљива страна у историји фудбала. Страна која описује на најлепши начин како једна велика победа на спортском терену у ствари вреди дупло или тродупло више.

FOTO: Tanjug/AP

Јер, овај 29-годишњи нападач Борусије Дортмунд, рођен и одрастао у Француској, одлучио је да пре мање од две године обуче дрес селекције "слонова". Ипак, оно што му се догађало од 2022, сврстава га у спортске јунаке свих времена. Наиме, тада му је дијагностикован рак тестиса, са којим се борио више од годину дана. Вратио се здрав, ментално јачи него икада, а судбина је хтела да у великом финалу, мајсторским поготком својој нацији донесе титулу шампиона Африке. Бољи доказ од тога како је борба за живот јача од било чега, на овом свету не постоји. Још када је та борба зачињена тријумфом, онда је она још значајнија.

Један од познатијих примера у Европи је дански фудбалер Кристијан Ериксен. Подсетимо, дански везиста је на утакмици континенталног шампионата 2021. године наступајући за своју селекцију против Финске доживео и преживео застој рада срца. Колабирао је на терену, на лицу места дуго је био реанимиран, али је после дуге и тешке борбе успео да се врати професионалним обавезама, пошто му је уграђен дефибрилатор, и после Тотенхема заигра за Интер, па Брентфорд, док сада носи дрес славног Манчестер јунајтеда. Ериксен ће, тако, бити велика опасност за репрезентацију Србије, будући да се налазимо у истој групи ЕП у Немачкој.

Познат је и случај некадашњег аргентинског аса Хонаса Гутијереза, којем је 2013. такође дијагностикован рак. Тада је носио дрес енглеског Њукасла и био је то шок за њега, породицу и све навијаче црно-белих.

Победио је болест, али је победио и сумње свих у клубу, пре свих менаџера Алана Пардјуа, који га је у том тешком периоду једноставно избрисао из свих будућих тимских планова.

- Стекао сам утисак да су мислили да не могу поново да будем исти играч после такве болести или да ћу имати дуготрајне последице због ње. То ми је изазвало велику невољу, с обзиром на мој напоран рад и посвећеност клубу у претходних пет и по година - изјавио је после потпуног опоравка Гутијерез.

Као резултат свега он је покренуо тужбу од два милиона фунти против клуба, за дискриминацију због инвалидитета, рекавши да су га избацили из тима због његове борбе са раком. И ту је борбу добио, наравно.

Некадашњем бугарском фудбалеру Стилијану Петрову је 2012. дијагностикована леукемија. Пуних 13 месеци се лечио, а у емотивној исповести Петров је скоро кроз сузе говорио:

- Моја болест је дошла је ниоткуда. Мој фудбал, моји снови, све ми је било одузето. Све што сам планирао, све што сам мислио да ће се десити, све што сам желео да постигнем, нестало је у једној секунди. Морао сам да се борим за свој живот. Моја битка је била да преживим. Борба да и даље будеш људско биће, и даље будеш отац, и даље будеш муж, и даље будеш неко ко жели да постигне више после фудбала. Али нисам могао. Каријеру сам прекинуо у дресу Астон Виле.

Сјајни холандски фудбалер Арјен Робен је имао само 20 година када је пронашао чворић на левом тестису и сазнао да има бенигни канцер.

Говорећи о својој дијагнози након опоравка, Робен је био више него искрен:

- Био сам веома уплашен. Нашао сам квржицу и отишао код доктора. Рекао ми је да ми је потребна операција. Тада сам морао да чекам резултате и нисам знао да ли ће то бити добра или лоша вест. Чекање је било страшно неколико дана. Нисам знао шта ће ми се догодити. Било је то ужасно чекање, а онда сам чуо да су вести добре и да је било огромно олакшање. У то време фудбал више није био важан - најважније је да будеш здрав и да ти породица буде здрава. Фудбал је мој живот, али здравље моје породице је најважнија ствар на свету.

Касније левоноги дриблер је постао један од најбољих фудбалера света, који блистао како у дресу Бајерна, тако и наступајући за "лалу".

Ерик Абидал је у својој 31. години био у врхунцу снаге и носио је са осталим саиграчима своју Барселону ка великим победама 2011 После једне рутинске медицинске контроле сазнао је шокантну вест: имао је тумор на јетри. Обављена је трансплантација органа, и чудесно се вратио на терен после 71 дана, заиграо у финалу Лиге шампиона против Манчестер јунајтеда и подигао пехар првака Европе изнад главе.

Рак му се вратио и 2015. И опет га је победио. Од тада је на дресу носио број 22.

- То је врло симболичан приказ колико пута сам имао рак и колико пута сам га победио - открио је Абидал, који је 67 пута носио дрес репрезентације Француске.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације