"ХОЋУ ДА ПОСТАНЕМ СРБИН 100%!" Ђанфилипо Матераци обукао дрес Србије и поручио: Ех, да ме прабаба сада види!
Спортски центар Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови добио је новог госта, младог Ђанфилипа Матерација, члана чувене фудбалске породице, који је, вођен мајчиним пореклом и снажним породичним везама са Србијом, донео одлуку да у будућности наступа за нашу репрезентацију.
FOTO: FSS
Пред прво окупљање кадетске селекције и пријатељску утакмицу против Словеније, млади офанзивни играч Лација говорио је о емоцијама због доласка у Србију, породичним коренима, амбицијама, узорима и жељи да што пре постане део система и културе националног тима.
Ево како је протекао његов интервју за сајт ФСС-а:
Ђанфилипо, добродошао у Спортски центар Фудбалског савеза Србије.
– Хвала, хвала.
Управо си прошао кроз ’Ходник рекордера’. Како си се осетио окружен ведетама српске репрезентације?
Ђанфилипо Матераци у кући српског фудбала / FOTO: FSS
– Видео сам ходник и слике су оставиле снажан утисак на мене. Надам се да ћу једног дана и ја да заслужим да будем на том месту. Такође се надам да ћу брзо научити језик и да ћемо ове интервјуе моћи да радимо на српском.
Када си добио потврду да ћеш моћи да играш за Србију, која је била прва емоција коју си осетио?
Колики су утицај на твоју одлуку да своју будућност вежеш за репрезентацију Србије имали твоја мајка, породица и твоји београдски корени?
– Утицали су много. Моја мама, бака, прабака… сви су ми причали најлепше о Србији, училе ме језик, песме, традицију. Често смо долазили у Београд и сигурно да је то много утицало на моју одлуку.
Како је изгледао тај први контакт и када си схватио да заиста постоји могућност да играш за Србију?
Ђанфилипо Матераци / FOTO: FSS
– Људи из Савеза су звали мог оца, ја нисам ништа знао о томе. Они су разговарали са татом и рекли му да постоји интересовање Србије. Када ми је тата пренео детаље разговора, био сам пресрећан. Обавестио сам своје другове и прославили смо лепу вест.
Колико је Србија присутна у вашем породичном животу и шта за тебе лично значи да представљаш земљу из које потичу мајчини корени?
– У мојој породици се пуно прича о Србији, о српској традицији и историји. Могућност да представљам Србију изазива посебну емоцију, много леп задатак. Жеља ми је да постанем Србин 100%, тако да се неки људи који су говорили да нисам Србин, брзо предомисле.
Да ли планираш да унапредиш знање српског језика и колико ти је важно да се што пре уклопиш у групу и окружење репрезентације?
Сигурно већ знаш неке српске речи?
Ђанфилипо Матераци и Небојша Петровић током интервјуа за сајт Фудбалског савеза Србије / FOTO: FSS
– Наравно… знам „како си“, „ја причам српски“, „разумем“, „кућа“… И још много других речи.
Одрасташ у фудбалској породици. Колико ти је то помогло на твом путу и ко је имао највећи утицај на твој развој?
– Потичем из праве фудбалске породице и свакако да је то утицало на мој развој. Од малих ногу сам одредио чиме ћу се бавити. Тата је одиграо важну улогу јер је увек био присутан и пратио моје тренинге. Такође и мама која ме подржава у свему. Уосталом, као и цела фамилија.
Да ли твој старији брат Ђеремија говори српски боље од тебе?
– Тако је. Он баш добро говори српски.
У Лацију најчешће играш као офанзивни крилни играч по левој страни. Како би описао свој стил игре и које су твоје главне предности?
– Као офанзивном бочном играчу одговара ми да дриблам. Техника ми је јача страна, волим ситуације „један на један“. Наравно, приоритет ми је да будем у служби тима и зато волим да асистирам, а када се укаже прилика и да постигнем гол.
Твоја мајка је навела Сергеја Милинковића Савића као једног од твојих узора. Шта си покушао да научиш из његовог начина игре и професионалног приступа?
– Поред тога што је мој фудбалски узор, Сергеј је и велики фудбалер. Док је играо у Лацију, били смо комшије и имао сам задовољство да га често виђам уживо. Допада ми се његова елеганција када је у поседу лопте и сигурност са којом контролише игру.
Поред Сергеја, кога још препознајеш од српских играча на ове две фотографије?
Ђанфилипо Матераци, кадетски фудбалски репрезентативац Србије / FOTO: FSS
– Препознајем Грујића, Вању Милинковића Савића, Немању Максимовића… заиста сјајна екипа и нису случајно освојили Светско првенство. Били су веома јаки.
Већ на првом окупљању пратиће те не само стручни штаб млађе селекције, већ и стручни штаб сениорске репрезентације. Колико ти значи то поверење и да ли осећаш додатну одговорност?
– Чињеница да и људи задужени за А тим прате развој играча из млађих селекција говори о томе да овде постоји један озбиљан пројекат. За мене је то одговорност да на терену пружим максимум и оправдам указано поверење.
Шта знаш о селектору сениорске репрезентације Вељку Пауновићу и колико те мотивише то што помно прати развој младих играча?
– Знам да је са омладинском репрезентацијом освојио Светско првенство 2015. године и да сада има велике амбиције и са А тимом. Велики тренер и сјајна особа. Сазнање да ће пратити наше наступе за мене је велики изазов и задовољство. Надам се да ћу оставити добар утисак.
Гол који си постигао у дербију против Роме посветио си оцу. Колико ти значи подршка породице и коме би посветио свој први гол у дресу Србије?
– Гол против Роме је за мене био много важан. И не само за мене, него и за мог оца. Први гол у дресу Србије желим да посветим целој мојој породици која ми пружа подршку и која заслужује да јој се одужим на адекватан начин.
Када први пут изађеш на терен у дресу Србије, шта мислиш да ћеш осећати и шта ће ти тада пролазити кроз главу?
– Сигурно да ћу осетити много лепих емоција. У том моменту размишљаћу само о томе како да пружим максимум и да урадим све оно што селектор буде тражио од мене на терену.
Да ли се сећаш своје прабаке Бисерке и како би се она осећала да је доживела твој деби за Србију?
– Моја прабака је била сјајна жена. Права Српкиња. Много ми је причала о Србији и Београду. Да може сада да ме види у опреми Србије, нема сумње да би била пресрећна.
За који српски клуб је навијала прабака?
– Прабака је, пре било ког српског клуба, навијала за Ђоковића. А после тога за Лацио, због мене.
Млади Матераци у Стару Пазову долази са јасним циљем, да се што пре прилагоди, напредује и оправда поверење које му је указано. Емоција према земљи својих предака, снажна подршка породице и професионални приступ обавезама представљају добар темељ за његов развој у систему Фудбалског савеза Србије", закључује се у објави наше куће фудбала.
Ево и видео снимка интервјуа Ђанфилипа Матерација за сајт ФСС-а:
Ако вас занима спорт, све оно најважније и најзанимљивије о њему пратите на спортским страницама портала "Новости".
На сасвим сте добром месту.
БОНУС ВИДЕО: Чудо од спортског објекта - Национални стадион у Србији
Препоручујемо
СВЕ ВЕЋИ ХАОС СА НАРКО-КАРТЕЛОМ ПРЕД МУНДИЈАЛ: ФИФА одузима Мексику ово домаћинство?!
24. 02. 2026. у 12:23
СРБИ ЗАРОБЉЕНИ У РУСИЈИ! Незапамћеној драми се не назире крај
24. 02. 2026. у 11:17
ДА ЛИ СЕ ФУДБАЛСКА БАЈКА НАСТАВЉА? Бодеу ће бити веома тешко да одбрани два гола предност на "Ђузепе Меаци"
ПОСЛЕ пораза од 3:1 у Норвешкој, Интер мора да крене у потпуни јуриш када у реваншу плеј-офа Лиге шампиона дочекао Боде глимт пред пуним трибинама чувене "Ђузепе Меаце" (21.00).
24. 02. 2026. у 07:00
СВЕ ВЕЋИ ХАОС СА НАРКО-КАРТЕЛОМ ПРЕД МУНДИЈАЛ: ФИФА одузима Мексику ово домаћинство?!
Најновије вести из света спорта више личе на оне из црне хронике. А делимично и тамо спадају.
24. 02. 2026. у 12:23
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)