САХРАНИО ЋЕРКУ, ПА УЗЕО ЗВЕЗДИ ТРОФЕЈ! Емотивна исповест легендарног фудбалера кога је Фрањо Туђман због "Хеј Словени" отерао из Хрватске

На данашњи дан пре 35 година, 8. маја 1991. године, Хајдук из Сплита је освојио свој последњи трофеј у Југославији, Куп маршала Тита, победивши Црвену звезду резултатом 1:0 .

Ante Cizmic / imago sportfotodienst / Profimedia

Био је то последњи Куп у којем су се такмичили клубови из свих република и покрајина бивше државе, те стога има посебну тежину и значај за сплитски клуб.

Тог дана у Београду дрес Хајдука је носио 27-годишњег Мостарца Милија Хаџиабдића, који је шест дана пре финала доживео незамисливу трагедију: његова десетомесечна ћерка Романа погинула је у саобраћајној несрећи.

Мили Хаџиабдић, сада 62-годишњак,  живи у граду Хилдену, недалеко од Диселдорфа у разговору за "Вечерњи лист.хр" присетио се тих времена.

- Радио сам све врсте послова током протекле три деценије, за разне компаније, а сада, мало по мало, радим у фудбалском менаџменту. Никада нисам био тренер, то је радио мој брат, легендарни фудбалер Вележа Џемал, који сада живи у Благају код Мостара. Има 72 године. Тамо живе бивши фудбалери, Бајевић, Марић, мој брат..., неки од елите прошлости - почео је своју причу Хаџиабдић, који је од фебруара 1990. до маја 1991. године за Хајдук одиграо 77 утакмица и постигао три гола.

Стицајем околности, Хајдук је био последњи клуб у његовој каријери. Каже да гаји осећања према Хајдуку, иако њихов однос није увек био идеалан.

– У септембру 1990. имао сам понуду од Свонси Ситија, и отишао сам тамо на пробу и повео Драга Сетинова са собом. Били смо задовољни у пробној утакмици тамо. Али онда је све кренуло по злу у Хајдуку, нови људи су дошли на чело клуба, а са њима и Буљан и Рожић. Имао сам фиксно обештећење од 60 хиљада немачких марака, а онда је Буљан тражио 250 хиљада марака и због тога је мој трансфер пропао – присећа се Хаџиабдић.

У финалу Купа 1991. године, да ли сте одиграли своју последњу утакмицу за Хајдук?

– У тој утакмици био сам једини играч на терену који је ставио руку на срце током певања југословенске химне „Хеј, Словени“. Ниједан други играч Хајдука, чак ни Црвена звезда, то није урадио. А онда је стигло наређење од председника земље, Туђмана, да ме склони из Хајдука. То поуздано знам, то је жива истина! Играо сам у том финалу и после њега сам удаљен из тима. Покојни Станко Поклеповић ме је позвао на разговор, били су присутни Каталинић и покојни Мијач, и рекао ми је: „Извини, Мили, добар си човек, сјајан си играч, жао ми је, али мораш да напустиш Хајдук.“ Онда сам позвао тренера и управу у свлачионицу, и пред играчима, којима су очи биле пуне суза, одржао сам им емотиван говор. Било ми је изузетно тешко, јер су све то радили иза мојих леђа.

Зар селектор Јосип Скоблар, који је освојио Куп, није дуже задржао у Хајдуку од вас?

– Отпустили су тренера Скоблара одмах после утакмице у Београду. Имам своју теорију о томе. И данас верујем да је Хајдук морао да изгуби ту утакмицу од Црвене звезде. Знате ли зашто? Да смо изгубили, квалификовали бисмо се за Европу као финалисти Купа и сигурно бисмо укинули једногодишњу суспензију за европске такмичења. Вероватно је зато Скоблару речено да не игра са неким играчима, на пример, ја уопште нисам планирао да играм. Скоблар је дошао на сахрану моје ћерке у Мостару и онда ми је рекао: „Мили, данас је субота, имаш недељу да размислиш о томе, требаш ми у финалу Купа, треба ми твој карактер, твоја храброст, нећемо изгубити утакмицу са тобом“. То су за мене биле велике речи! Тако сам у понедељак у 6 ујутру напустио Мостар, а у 9 ујутру сам био у Сплиту на тренингу. У среду сам играо у финалу – сећа се Хаџиабдић и објашњава:

– Хајдук је требало да исплати сваком играчу велике бонусе за освајање Купа, између осталог сам одиграо пет утакмица, укључујући и финале, и исплатили су ми све, неких 8-9 хиљада немачких марака. То је тада био велики новац – за 8.000 ДЕМ се могао купити аутомобил, „Застава“. А да смо изгубили, не би било ни бонуса. Зато мислим да управа Хајдука није била заинтересована да Хајдук освоји Куп! То би могао бити једини разлог за Скобларов отказ. Уосталом, који би клуб отпустио тренера који је освојио Куп, и то тако важан Куп! Ратно је стање, а освајате Куп усред Београда! Нема логике нигде, осим новца. Али, знате нешто: још увек гајим љубав према Хајдуку, као и према свом Вележу!

И сада долазимо до најтежег тренутка у животу Милија Хаџиабдића, трагедије која је обележила његов живот.

– Моја ћерка Романа је умрла у десетој години живота. После ње, моја жена и ја смо добили сина, дали смо му име Романо, а имамо и ћерку Иман Амину. Тих дана, око 1. маја, моја жена је била са мајком и братом у Чапљини, пошто су пореклом одатле, из места Вишићи. Враћали су се колима из Чапљине, њен брат је возио, било је кишовито време, и близу места Буна, на такозваној кривини смрти, где је већ много људи погинуло, комшија из Мостара, са својом трудном женом у колима, наишао је брзином од 120-140 км на сат из правца Мостара. Он је, заобилазећи аутобус, ударио директно у нашу Ладу својим Волвом. Тај човек није погинуо, нити је његова жена – хвала Богу, али он је искључиво одговоран за смрт моје ћерке, а није провео ни дан у затвору због тога. Знате, да је ударио у аутобус, тај аутобус пун путника би завршио у јарузи! Искрено, био сам толико љут због тога да сам хтео да га убијем! Вест о несрећи ме је затекла у Стобречу, где сам био са Сетиновим на јагњетини. Моји су се јавили телефоном, не знам како, али нису хтели да ми кажу шта се тачно догодило; рекли су: „Мили, догодила се несрећа, било би добро да дођеш.“ Одмах сам знао да се догодило нешто страшно. Сео сам у ауто и возио до Мостара, а пошто је био 1. мај, попио сам једну ракију и једно пиво. Кад сада размислим, могао сам да погинем и у Имотском, камион ми је блокирао пут, а возио сам 160 км/х! Једва сам жив изашао. Моја жена је повређена у тој несрећи, ударила је главом и завршила у болници. Ћерку сам сахранио у суботу, а жена није ни знала да нам је дете умрло. Боже не дај да неко доживи такву трагедију!

Како сте уопште смогли снаге да одиграте утакмицу у Београду четири дана након сахране детета?

- Било ми је тешко, јер не само да сам доживео смрт свог детета, већ је тих дана све било против фудбала. Али тако се добије та врста пркоса, тај набој, не знам како да га опишем. Када дође утакмица, адреналин вас преплави и заборавите на све. Околности су биле тешке, морате и желите да победите по сваку цену, а видите да тамо нема наших навијача. Све је то утицало на нас, да смо „крварили“ на терену за ту победу. И победили смо најјачи тим у Европи!

Да ли је утакмица са Црвеном звездом била на ивици инцидента?

- Почивај у миру Синиши Михајловићу, али ја сам био на терену и молио судију Адема Фазлагића, са којим сам био добар и коме сам дао дрес после утакмице, да га искључи из игре! И њега и Штимца! Јер оно што су рекли један другом на терену, било је застрашујуће! Поготово Михајловић, који је изгледао као да жели да убије Штимца - закључио је своју емотивну исповест Мили Хаџиабдић.

(Вечерњи лист)

Препоручујемо

Остали спортови

0 1

ХИТНО СЕ ОГЛАСИО ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ! Ево шта су рекли о скандалу који прети да уништи наш најтрофејнији спорт

08. 05. 2026. у 11:02

Тенис

0 0

ЗАНОСНО ИЗДАЊЕ ШАРАПОВЕ: Раскопчан сако и грудњак - "Оваква не водим децу у школу" (ФОТО)

08. 05. 2026. у 10:46

Фудбал

0 0

"ПИКСИ МЕ ИРИТИРАО"! Звездан Терзић потврдио оно што цела Србија зна

08. 05. 2026. у 10:18

Остали спортови

0 2

ТОТАЛНО РАСУЛО! Сви су потписали осим њих, ова четворица "делфина" ће и даље играти за Србију

08. 05. 2026. у 09:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације