Фудбал

МАРСОВА ПОЉА, ЈЕЛИСЕЈСКА ПАЛАТА, ПАРК ПРИНЧЕВА: Гала пријем за свеце

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

31. 05. 2026. у 17:59

Чувени инжењер Густав Ајфел ни у најчуднијим сновима сигурно није могао да одсања да се у подножју његове куле ефемерно постављене за велику међународну изложбу, чији се настанак поклапа с доласком у Француску тада необичног лоптања званог фудбал, 137 година касније данас очекује готово исто толико хиљада људи да прослави европску титулу престоничког клуба.

МАРСОВА ПОЉА, ЈЕЛИСЕЈСКА ПАЛАТА, ПАРК ПРИНЧЕВА: Гала пријем за свеце

Избрусили су Енрикеови "свеци" у ведрој будимпештанској ноћи још једну континенталну звездицу. Другу, узастопну. Данас је дан за славље. Нису Дембеле и друштво одмах могли да отпутују у земљу Дембелију и одморе се од напорне сезоне. Чекале су их најпре слатке обавезе - дефиле пред морем навијача, предвечерњи гала-пријем у Јелисејској палати код шефа државе Емануела Макрона, а онда и круна целе шампионске бајке, сусрет с навијачима на "Парку принчева".

Спавања није било. Одмах после бесане ноћи, почели су да се кују планови за уживање у тријумфу. Најупорнији су целу ноћ провели у дугом реду испред званичног бутика у ишчекивању победничких дресова који су мало закаснили и током преподнева још нису стигли на рафове.

Композиције метроа су од раног јутра пуне момака и девојака у старим и драгим дресовима најразличитијих боја које на утакмицама облаче њихови љубимци - тегет, црвених, розе, црних, златних… У звезде се кује актуелна генерација, али било је на леђима и имена извучених из нафталина - Ибрахимовића, Бекама, Мбапеа, Месија… Ово је славље свих којима су плаво-црвене боје на срцу.

Тенис јесте бели спорт, али се и на Ролан Гаросу данас често шепур и навијачка армада у фудбалским дресовима. Париз је поносан на Хелаифијеве пулене. Препричавају се по париским кафићима детаљи из напетог финала у коме су Парижани у потпуности надиграли "најдраже непријатеље" с друге стране Ламанша. Био је то еклатантни тријумф париских Катараца против лондонских Емираћана. Посед лопте од 72 према 28 одсто у корист Катараца са Сене све говори.

Изненађени раним вођством Емираћана са Темзе преко Хаверца већ у 6. минуту, горели су у императиву изједначења готово читаву утакмицу и потрошили сво гориво, а онда свели ризик на минимум. То је било толико исцрпљујуће, да су најбољи, попут Кварацкхелије или Дембелеа, морали због умора на клупу, али су пенал-рулет савршено одрадили они из другог реда.

Стрепња је потрајала све до последњег шута, када је Габријел послао лопту небу под облаке и тамо је директно окачио као нову звездицу "светаца". Био је то уједно и знак да се, као по команди, Парижани загрле и слију на тргове, булеваре и авеније у изливу радости и славља. Најрадикалнији су овај свечани догађај убрзо претворили у шенлучење, а затим и у директан сукоб са снагама реда, ломљаву и паљевину. Суморна традиција је, нажалост, испоштована и поред апела клупског руководства и обећања власти да неће дозволити нереде.