Фудбал

МОНТЕВИДЕО 90 ГОДИНА: Пао је и велики Бразил (11)

Владимир Станковић

14. 07. 2020. у 08:15

ТАЈ понедељак, 14. јул 1930. у Монтевидеу био је прохладан као и претходни дани, киша је коначно стала, али је дувао јак ветар.

МОНТЕВИДЕО 90 ГОДИНА: Пао је и велики Бразил (11)

Наши су били задовољни, рачунали су да ће им време више одговарати него Бразилцима, који су навикли на тропске врућине. Тишина за време обеда указивала је на малу нервозу. На излазу из хотела, неколико наших исељеника, држећи се обичаја из завичаја, пролило је воду за срећу...

По доласку на стадион "Сентрал парк", др Андрејевић је одржао краћи говор. Уместо о противнику, још једном је "гађао" патриотску жицу:

- Ви данас не играте за себе већ за своју земљу, ону за коју су ваши очеви и дедови давали животе на бојном пољу... Ви данас имате прилику да уђете у историју, ви сте одабрани да данас, далеко од домовине, пронесете њену славу...

Фудбалери су на терен изашли у белим "свитерима", око 30.000 људи на трибинама поздравило је Југословене док се интонирала химна. Наш тим позирао је са маскотом, једним дечачићем од неких пет година, обученим у српску народну ношњу, са шајкачом на глави.

После једне одличне интервенвције Милована Јакшића и "боксовања", лопта је завршила у корнеру, после кога Ивковић главом избија лопту далеко од нашег гола. Прихвата је Стефановић, тачним додавањем проналази Арсенијевића, овај продужава ка Вујадиновићу који проналази Секулића. Искусни интернационалац граби ка голу, и то је већ озбиљна шанса која диже на ноге гледаоце. Следи снажан шут који голман Бразилаца Жоел одбија, али натрчава Тирнанић и прецизним шутем шаље лопту у мрежу - 1:0 за Југославију! Игран је 21. минут...

У 30. минуту наша одбрана зауставља још један напад противника, Стефановић додаје лопту мало повученом Моши Марјановићу, који прелази двојицу ривала и проналази Ивицу Бека. Он се пробија између бекова Бразила и снажним шутем даје други гол. На трибинама ерупција одушевљења, Бразилци не верују шта их је снашло.

Ивица Бек је у 44. минуту дао и трећи гол, са неких 14 метара послао је праву "бомбу", под пречку. Међутим, француски "аут-рихтер" маше и дозива главног судију, који после консултације поништава гол због наводног офсајда, о коме није било ни говора. Наши играчи спортски примају неправду, али је зато публика жестоко звиждала. У полувремену у нашој свлачионици појавио се судија Техада и молио, преко тумача, да не кривимо њега за поништени гол, који је по његовом мишљењу био регуларан, али каже да је морао да поштује мишљење помоћника.

Темпо је у другом полувремену био жесток. У 62. минуту, после трећег узастопног корнера ,капитен Бразилаца Пергињо успева да из гужве пошаље лопту у нашу мрежу - 2:1. До краја утакмице више није било игре, већ искључиво борбе. Бразилци су жестоко нападали, а Југословени се још жешће бранили. Јунак меча био је Милован Јакшић. Летео је из угла у угао, ухватио је лопте које су сви већ видели у голу, и тог дана је с правом рођена легенда о "Ел гран Миловану", "великом Миловану". Коначно, Техада свира крај. Југословени падају један другом у загрљај, Бразилци не могу да верују шта их је снашло. Коста Хаџи виче, готово да је плакао од среће:

- Децо... јунаци моји... витезови моји - понављао је као у трансу, грлећи и честитајући сваком понаособ...

(Наставиће се)

ЈУГОСЛАВИЈА - БРАЗИЛ 2:1 (2:0)

ЈУГОСЛАВИЈА: Јакшић - Ивковић, Михајловић - Арсенијевић, Стевановић, Ђокић - Тирнанић, Марјановић, Бек, Вујадиновић, Секулић.

БРАЗИЛ: Јоел - Бриљанте, Италиа - Хермогенес, Фаусто, Фернандо - Поли, Нило, Аракен, Прегуињо, Переира.