У давна, прадавна времена, када нам није било тешко да сви скочимо на ноге лагане чим видимо да је некоме помоћ потребна, један младић, тада студент који је радио у ресторану, решио је да прода оно што највише воли да би помогао да се спасе живот девојчице коју не познаје. Његов потез је дигао Србију на ноге, а он... Па, Јован Симић је од тада учинио још много тога величанственог. Сада је постао - директор једног од београдских клубова са суперлигашким искуством. И, прича о томе, а заправо, прича о људскости, иде овако.
16. 07. 2024. у 13:02
Soko
06.09.2020. 08:31
Gazi osmanlije.
Zj
06.09.2020. 11:03
Ej Srbijo reprezentacijo ko te gleda na stadionu se ne može a na TV ni 10 posto ljudi nemaju taj kanal pa zašto plaćamo nacionalnu televiziju ako takve događaje narod ne može da isprati žalost i bruka
Kum
06.09.2020. 13:51
"Uvek idemo na pogodak više protiv svakog rivala," ahaha kako???!? Vracanjem lopte sa centra golmanu?? Pa mi godinama nemamo igrace koji bi manjim driblingom i kratkim pasom ljudski preneli loptu u polje protivnika i stvorili sansu za gol. Jedino ako uspe neko prebacivanje ili ako protivnik pogresi i to je to. Igramo nedinamican i dosadan fudbal, sve suprotno onome kako to rade vodece reprezentacije.
Alex
06.09.2020. 14:59
Strucnjaci