Фудбал

КАКО ЈЕ ОСТОЈИЋ СРУШИО ЗВЕЗДУ НА МАРАКАНИ: Чаки, идем да га дам, Стојковић ме збуњено питао “Шта ћет ти овде”?

Новости онлине

20. 05. 2021. у 11:44

БЛИЖИ се финале Купа, спектакл који не би требао да изостане када се сретну вечити ривали.

КАКО ЈЕ ОСТОЈИЋ СРУШИО ЗВЕЗДУ НА МАРАКАНИ: Чаки, идем да га дам, Стојковић ме збуњено питао “Шта ћет ти овде”?

Није фоскула, судари Црвене звезде и Партизана су више од фудбала, а када је то директно за трофеј као што ће бити 25. маја на Маракани онда све то има још већу драж.

Партизана је у последњих пет година кад се стигне до финала Купа Србије углавном победника решавао прекидом.

Почело је поготком Марка Јовановића против Јавора у Горњем Милановцу (2016), наставило хицем Николе Миленковића против Црвене звезде (2017), продужило пројектилом Марка Јанковића из слободног ударца и сналажљивости Саше Зђелара после корнера у Сурдулици на мечу са лучанском Младости (2018), а посебно се памти трзај главом Бојана Остојића на стадиону „Рајко Митић“ за последње славље црно-белих у масовнијем такмичењу (2019).

У међувремену је и Страхиња Павловић погодио – и то атркативно – после корнера у Нишу, само што је пролетос пехар измакао из руке црно-белима, који ће покушати да га врате у уторак на терену највећег ривала. Тамо где су га последњи пут подигли, захваљујући спретности Остојића, који у освит завршне утакмице сезене враћа филм на 23. маја 2019. кад је на убачај Данила Пантића још у 14. минуту погодио за 1:0.

Испоставило се, за трофеј.

„План је био да код прва два прекида останем на центру игрлаишта, како бих спречио евентуалну контру ривала, а да у противнички шеснаестерац иде Слободан Урошевић. Тако је било код првог прекида, али сам му код другог рекао: „Чаки, ајде остани позади, идем ја напред“ и он се сагласио“, сећа се Остојић у разговору за клупски сајт.

Тај гест толико је избацио из комтне зоне дефанзивце црвено-белих, да су се у прерасподели обавеза погубили, што је некадашњи члан Чукаричког искористио да савлада Милана Борјана.

„Отишао сам у казнени простор и стао поред Филипа Стојковића који ме је збуњено погледао и питао:„Шта ћеш ти овде? Ми имамо информацију да ти остајеш позади“. Нас двојица смо се нашли један поред другог, борили се за позицију и ја сам на сјајну лопту Данила Пантића успео да затресем мрежу. Био је то 14. минут, имало је до краја много времена, али смо успели да сачувамо стечену предност“.

Финале купа пре две године представљало је 99. Остојићеву утакмицу у опреми Парног ваљка. Чинило се, последњу, јер му је одлазећи капитен Саша Илић тад предао урамљени дрес, али је Бојан остао још две године, догурао до „коте 123“, а имаће прилику да обогати биографију, пошто је у међувремену продужио уговор до лета 2022.

„Дуго нисам био у првом плану, дуже од годину дана, вратио сам се тек доласком Сава Милошевића којем сам захвалан на пруженој шанси. Њему и клубу сам се одужио на одговарајућо начин. С друге стране, иако можда звучи као фраза, мени је сваки трофеј подједнако важан, није толико битно што сам баш ја био стрелац. Много значајније ми је то што је Саша Илић остварио победу у последњој утакмици за Партизан. Неколико дана раније му је приређен опроштај у Хумској на мечу против Пролетера, а у финалу Купа Србије је ушао у финишу меча и на крају подигао трофеј. Заслужио је да се на такав начин заврши каријеру“.

Иако је дао гол вредан великог славља, Остојић се на њему појавио последњи.

„Сваки играч има ритуале. Без обзира на име противника, ранг такмичења или важност утакмице обавезно одмах по окончању два пута погледам снимак целог меча. Тако сам и после тог финала, на прославу освојеног трофеја, стигао тек негде око три сата иза поноћи“, подсећа Бојан Остојић.